EN
Gošća TV N1 u emisiji „Glogal fokus“ bila je Eli Fank, istraživačka direktorka za tehnologiju i demokratiju Fridom hausa, koja je govorila o promenama u kompaniji Tviter i kako će one uticati na stanje ljudskih prava širom sveta.
N1: Šta se promenilo otkad je Mask preuzeo Tviter, i da li je sve što se dogodilo može da utiče na sloboidu govora I ekspanziju dezinformacija?
Fank: Mnogo toga se promenilo. Tviter je prostor na kom se ljudi izražavaju, povezuju sa ljudima i prijateljima, i mesto na kome ljudi mogu da drže vlade i institucije odgovornim za ono što rade. Mask je preuzeo Tviter u trenutku kada je cenzura ali i nadgledanje ljudi u porastu. Vlade širom sveta usmerile su se protiv društvenih mreža. Tviter pre Maska je dosta napredovao kako bio što transparentniji, borio se za slobodu govora, ali sada smo zabrinuti zbog određenih izjava i politika koje su promenjene otkad je preuzeo ovu platformu. On je otpustio čitave timove koji su radili na tome da ljudi budu bezbedni na Tviteru.
N1: Kako to otpuštanje utiče na Tviter kakav smo poznavali do sada?
Fank: Broj zaposlenih na Tviteru sada je za 50 odsto manji nego što je bio. I to se odnosi i na one koji su radili u sektoru bezbednosti i poverenja, kao i tim koji se bavio ljudskim pravima, integritetom, i tako dalje… To su ljudi koji su bili na prvoj liniji fronta, koji su branili Tviter, koji su primali zahteve za proveru dezinformacija, koji su se borili protiv dezinformacija, koji su reagovali na napade na mreži. Brine to što se smanjio broj zaposlenih, a posebno smo zabrinuti zbog otpuštanja regionalnih timova. Po izveštaju medija, tim koji je bio nadležan za Afriku je otpušten samo nekoliko dana nakon otvaranja nove centrale u Gani, a slično se dešava i sa timom u Indiji. To će sigurno uticati na ljudska prava, jer su to ljudi koji su odgovarali na Vladine zahteve za cenzurom i koji su razmišljali o tome kako da se zaštite korisnici na mreži, a tih ljudi više jednostavno nema.
N1: A onda smo u petak videli objave o Hanteru Bajdenu, da je Vlada uticala da se određeni dokumenti u vezi sa njim ne objavljuju, odnosno da budu cenzurisani na Tviteru, to se sve dešavalo pre nego što je Mask preuzeo Tviter. Jel to samo izgovor u odnosu na ono što se dešava sada?
Fank: Mislim da većina ljudi shvata da kada je Tviter ograničio širenje priče Njujork Tajmsa o Hanteru Bajdenu – da je učinjena greška. Ali iz te objave treba da vidimo da li ima dokaza da američka vlada sistematski pritiska socijalne platforme da ukloni sadržaj. Za sada ne. Ali ima dokaza da vlade širom sveta to rade. Sve više vlada širi svoj autoritet na platforme poput Tvitera, i to rade da bi ograničile sadržaj koji je kritičan o toj vladi, a koji objavljuju ili novinari ili aktivisti. I reč je o govoru ili objavama koje vlade ne vole. I zato je važno da kompanije poput Tvitera imaju timove koji se bave zaštitom ljudskih prava, koji analiziraju vladine zahteve za cenzurom i da ih odbiju kada je reč o kršenju ljudskih prava. Važno je da Tviter radi i sa civilnim društvom u zemljama u kojima rade kako bi razumeli lokalni kontekst.
N1: Da li je ovo što se dešava samo promena ideologije, kao što tvrde neki, ili je reč o izazovu za demokratiju širom sveta?
Fank: Jeste izazov za demokratiju širom sveta. Tviter je jako važno mesto, za pokrete koji organizuju proteste, za novinare, za aktiviste, marginalizovane zajednice, lgbtq zajednicu. I kad vidimo da odbacuju politiku o transparetnosti i borbe protiv dezinformacija, to će uticati na čitav svet. Očigledno, Tviter nije bio savršen i čekalo ga je još mnogo toga da popravi: Jer, nama uvek trebaju ideje kako da se usavrši moderiranje, kako da se izbori sa vređanjem i pretnjama na mreži. Ali sad uopšte ne idemo pravim putem, u ovom Tviteru pod Ilonom Maskom idemo u suprotnom smeru. Vraćamo se u neki apsolutizam slobode govore koji je izuzetno loš za ljudska prava I koji može da našteti demokratiji.
N1: Pomenuli ste neke grupe ljudi, aktivisti za ljudska prava se brinu da će lažni nalozi koji nose njihovo ime, a koje mogu da otvore i same države ili tajne službe, mogu da ugroze njihove živote. Koliko je sada njima teško?
Fank: Još je rano, promena politike na Tviteru je još sveža, i biće nam potrebno neko vreme da vidimo posledice. Ali je činjenica da su aktivisti I novinari prve mete udara, uvreda i pretnji. Radi se na tome da se umanji hjivov kredibilitet, da se utišaju ili zastraše kako bi prekinuli sa objavama. Dakle, vidi se već sada da će se te praksa pojačati. Pratili smo proteste koji su se dešavali u Kini, iznenada je bilo gomila naloga koji su podržavali kinesku državnu politiku, koji su širili propagandu protiv demonstranata, i onog za šta se zalažu, i videli smo kako su ti nalozi napadali civilno društvo koje je kritično prema vladajućoj stranci. To se sve dešava nakon što je Mask preuzeo vlasništvo nad Tviterom. Sada moramo da vidimo kako će se Tviter izboristi sa širenjem takve propagande.
N1: Pomenuli ste cenzuru. Ovde u Srbiji na primer, provladini mediji su označeni tako na Tviteru, čemu se oni protive. Ali to zaista upozorava ljude da njihov sadržaj nije verodostojan u najmanju ruku. Da li mislite da to treba da ostane ili da se možda promeni?
Fank: Teško je reći da li će se ova politika Tvitera promeniti, ali pokazalo se da je označavanje provladinih medija dobra praksa, i da Tviter to treba da nastavi. I to je prvi korak, ne ka sprečavanju, ali ka ograničavanju širenja dezinformacija i državnog narativa, i daje ljudima informaciju o tome odakle dobijaju informacije, i da odluče da li je nešto što vide verodostojno ili ne. Nadamo se da će to ostati, ne samo na Tviteru, već da će se proširiti i na druge platforme kao što je Tik tok.
