Ja nikada u životu nisam
video da neko poput Željka Mitrovića tako potcenjuje ljude, poslovnu okolinu,
stručnjake i zemlju u koju je došao, kao što je to on napravio u Sloveniji.
Projekat Pink SI, bar ja tako mislim, kolateralna je žrtva golemih problema,
posebno u Beogradu, koji je generator tog njegovog klimakteričnog stanja. TV
Pink SI je bukvalno najlepša i najtužnija slika Mitrovićevog mentalnog sklopa i
njegove percepcije, nejasnih poslovnih kriterijuma i totalne (ne)odgovornosti
svih i svega oko njega.
Ovo za Danas tvrdi Jure
Zorčić, smenjeni direktor slovenačkog Pinka, koga su vlasnik „ružičaste
televizije“ i njegovi saradnici pominjali kao čoveka koji je upropastio
projekat u Sloveniji, proneverio novac i čak bio u nekim vezama sa ljudima za
koje se spekuliše da su radili protiv vlasnika najveće srpske medijske
kompanije.
– Mitrović i ja smo našu priču Pink SI počeli vrlo
iskreno i jasno, bar ja danas tako vidim. Početak naše saradnje bio je vrlo
lucidan i susretljiv, slušao je moje sugestije da, recimo, Slovenija nije
Srbija, da treba ovde da napravimo malu komercijalnu televiziju, a ne njegovu
srpsku „copy-paste“ televiziju koju nažalost gledamo danas, a što znači i
njegov televizijski kraj u Sloveniji. Upoznao sam ga u novembru 2008. u
Ljubljani, a Pink SI d.o.o. registrovali smo tek u aprilu 2009.
Koliko
su tačne Mitrovićeve izjave da je presudan uticaj na vaše postavljenje imao
njegov pašenog Zlatko Krmpotić?
To nije istina. Za sve vreme našeg poznanstva i saradnje,
Mitrović meni nikada, ali baš nikada nije spomenuo ni Lolu ni Zlatka Krmpotića,
jer sam ja sve sam odradio kako treba, i više od toga, i on to dobro zna. Bez
previše priče, lojalno i po dogovoru sa njim, od registrovanja firme do
brendiranja televizije Pink SI, znate, to nije malo posla.
Poznajete
li Zlatka i Zoricu Lolu Krmpotić, i koliko je tačno da su oni bili frakcija
protiv Mitrovića unutar Pinka?
Poznajem ih, nju sam video samo jednom u zgradi Pinka u
Beogradu, pre otprilike dve godine kada sam ispred kancelarije čekao baš
Mitrovića, a Zlatka znam iz sportsko-menadžerskih krugova, posebno fudbalskih.
To je cela istina. Ali molim vas, kakva su to oni frakcija unutar Pinka? Koliko
ja znam, Mitrović oko sebe ima toliko drugih frakcija i „iskrenih“ saradnika
kojima je trebalo već odavno da se pozabavi da će do njih dvoje teško nekada i
stići. Mitrović je sam sebi najveća frakcija.
Šta
vam je Željko Mitrović govorio o svojim planovima i ambicijama na tržištu
Slovenije i je li kasnije to ispunio?
Imao je velike planove, velika obećanja, ali sve je to
ispalo vrlo nerealno, često mi je govorio da će sa svojom televizijom srušiti
Pro Plus, koji ima tri najjača kanala u Sloveniji (POP TV, Kanal A i POP Brio)
i koji je u čvrstom vlasništvu američke kompanije CME, što je i danas sasvim
nemoguće jer tamo radi 650 ljudi, i to od 1995. godine, a danas su jedna od
najboljih i najgledanijih komercijalnih televizija u regiji i tom delu Europe.
To govorim zbog toga što sam pre odlaska na Pink radio baš na toj televiziji.
Vrlo malo od svojih obećanja je Mitrović kasnije ispunio, mogu reći skoro
ništa, najviše ga je mučio novac i finansiranje projekta u Sloveniji. Pink SI
d.o.o. je, recimo, prve pare video tek pre godinu dana, februara 2010, tačno
80.000 eura od firme Beohemija, što je bilo jako kasno i tu su počeli prvi veći
problemi. Mi jednostavno nismo bili u mogućnosti naći ljude i odraditi sve
(pred)pripreme za start televizije, zato smo to stalno pomerali, ja mislim
najmanje tri puta, što je bilo svima u Ljubljani i Sloveniji jako čudno. Pre
svega zbog toga što je on stalno pričao o milionima, dolazio privatnim avionom
i ljudima obećavao sve moguće i nemoguće. A kada je Pink SI prošlu jesen zbog
licence konačno pritisnuo APEK (slovenačka agencija za poštu i
telekomunikacije), oni su tada na brzinu krajem septembra 2010. počeli sa
emitovanjem programa Pink SI. Znate, Kursadžije i Grand šou nisu baš neki
proizvodi i brendovi sa kojima bi ta televizija „slomila“ slovenačko
televizijsko tržište, a kamoli napravila neki veći korak da bi postala malo
ozbiljniji medijski igrač. Ljudi i mediji, pa i oglašivači ovde su očekivali
potpuno drugačiji Pinkov program, a ne ovakav diletantizam i amaterski
proizvod.
Da
li je tačno da je projekat Pink Si doživeo fijasko?
Da, Pink SI je doživeo konačni fijasko, na svim nivoima,
a najveći krivac je Željko Mitrović. U Pink S d.o.o. nemaju ni direktora, tamo
radi još samo 18 ljudi, a do pre Nove godine je radilo više od 120, što je na
drugoj strani jako puno, ili totalno nerealno, a pre svega ta brojka znači
preveliki trošak, finansijski teret, da bi ga Mitrović u ovom stanju izdržao.
Projekat nikada nije imao marketinga, menadžemnta koji bi imao viziju i
poslovnu strategiju, posebno što se Mitrović sa svojom svitom pojavio u stranoj
zemlji, Sloveniji, EU, koju je jako potcenio. Puno je tu bilo laganja,
šarlatanstva i prevara da bi to sve uspelo i funkcionisalo na duže staze.
Neverovatno. Svim tim ljudima treba mesečno dati plate, platiti poreze, kirije,
troškove, operatere, signale, raditi marketing, promociju, PR i tako dalje, a
novca nigde. Nula. Ja sam otišao u aprilu prošle godine, još sam sve to nekako
držao bez novca, ali sa vizijom, na svoje kontakte, a onda su, zamislite, u
septembru prošle godine televiziju na brzinu napravili za 14 dana! To je
svetski fenomen.
Pink
Slovenija je počeo sa emitovanjem dosta spektakularno. Ljubljana je tog dana
bila u znaku Pinka. Kako je moguće da i pored tolikog marketinga i promocije,
projekat Pink Si prođe, kako kažete – neslavno?
Pitanje je šta je to za vas spektakularno? I da li je
Mitrović ikada stvarno znao šta to novo trebaju slovenačko medijsko i
televizijsko tržište? Jelenu Karleušu, Acu Lukasa? Mitrovićev balkanski koncert
i event usred Ljubljane krajem septembra 2010. bio je samo vrlo loš i providan
paravan za sve što ta televizija nije mogla i znala napraviti na slovenskom
tržištu i što je na kraju kulminiralo da projekt tako neslavno završi svoju
avanturu. Pink SI nikada nije imao ozbiljnu promociju a kamoli marketing, što
je bila prava katastrofa, ali to bi morali raditi domaći ljudi, a ne njegovi
bezbrojni diletanti iz Pinka Beograd. Taj jadni Pink SI je na kraju krajeva
postao depo za sve Mitrovićeve televizijske zablude, njegove uglavnom stare
televizijske formate i sinonim za prastaru srpsku produkciju i filmove koja
nikako ne može da prođe na tako zahtevnom tržištu kao što je slovenačko. Pa
koga, molim vas, u Sloveniji zanima kako je, recimo, 2001. godine u Požarevcu
pevao osmogodišnji dečak na nekom lokalnom Pinkovim muzičkom izboru?! Nikoga.
Pa zato i niko ne gleda te televizije…
Autor: Dragoljub Petrović
