Olivera Zekić, povodom negativnog izveštaja EK: Nedopustiv pritisak na REM, nismo politički akter

„U medijima se često koriste i tolerišu govor mržnje i diskriminatorna terminologija, što je retko praćeno reakcijom regulatornih tela ili tužilaštva. Početkom 2022. godine, REM je analizirao dva snimka, jedan sa kablovskog, a drugi sa kanala sa nacionalnom frekvencijom, i javnu je osudio samo kalbovsku TV koja se smatra kritično nastrojenom prema vlastima“, piše u izveštaju EK.

Olivera Zekić poručuje: „Prvo nek počiste svoje dvorište, pa nek gledaju u naše“.

– Ovako sačinjen izveštaj EK je samo nastavak pritiska na nezavisno srpsko Regulatorno telo za elektronske medije, što smatram nedopustivim u svakom smislu, bez obzira sa koje strane taj pritisak dolazi. Već godinama jedan deo javnosti u Srbiji, bilo da su to političke partije ili nevladine organizacije, pokušava REM da označi kao političkog aktera, što svakako nismo. Niti ćemo biti – ističe Zekić.

Ona dodaje da EK radi svoj posao, i da je taj posao jasno motivisan politikom koja je usvojena za Srbiju, „te im želim da nastave da ga rade“.

– Mi ćemo nastaviti da radimo svoj, u skladu sa zakonom, a ne politikom – poručuje Zekić.

Sa druge strane, njena koleginica, članica Saveta REM-a Judita Popović, nema zamerke na izveštaj Evropske komisije o radu Regulatornog tela.

– Istina je ta, da se medijski zakoni neskriveno, pristrasmo i selektivno primenjuju. EK je samo konstatovala činjenicu koju svi znamo – navodi Popović.

Koalicija za slobodu medija navela je da je EK u svom izveštaju konstatovala je ono na šta  neprekidno oni ukazuju – da protekle godine nije napravljen nikakav napredak u slobodi izražavanja.

Stručnjaci Evropske komisije konstatuju da je REM doneo odluku da istim televizijskim kanalima dodeli dozvole za nacionalnu pokrivenost, iako su te televizije “i u prethodnom periodu dobijale opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza”.

 „Pošto je juče istekao rok za podnošenje prijava za dodelu pete dozvole za nacionalnu pokrivenost Koalicija smatra da je to prilika da Regulatorno telo za elektronske medije pokaže i na delu da je nezavisno regulatorno telo, i da će petu nacionalnu frekvenciju, zaista, dodeliti najboljem elaboratu“, navodi se u saopštenju.

Savet REM-a je pre dva meseca odlučio da ponovo dodeli dozvole za elektronske medije sa nacionalnom pokrivenošću televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva, bez obzira što su godinama unazad kršili zakone, Kodeks novinara Srbije i nisu poštovali minimum uslova propisanih podzakonskom regulativom.

„Pored toga što nije sprovedena analiza tržišta, iako to prepoznaju kao obavezu i zakon i svi strateški dokumenti, uključujući i Medijsku strategiju, na šta je Koalicija ukazivala od samog početka ovog procesa, u prethodnom krugu dodele dozvola izostalo je suštinsko obrazloženje zašto su postojeći pružaoci medijskih usluga (PMU) opet dobili dozvole, a zašto ostali nisu. U postupku gde je bilo 14 prijavljenih takav izostanak obrazloženja je bitna povreda postupka, što potkrepljuje i domaća sudska praksa, ali i praksa Evropskog suda za ljudska prava“, navodi Koalicija za slobodu medija.

Kako dodaju, nisu utvrđene sve relevantne činjenice, naročito u pogledu postojećih PMU kada se radi o činjenicama bitnim za ocenu kriterijuma poštovanja  profesionalnih i zakonskih obaveza gde je Savet REM-a selektivno, nepotpuno, pa i pogrešno utvrđivao činjenice.

„Podsećamo da su Izveštaji REM-a iz godine u godinu pokazivali da nijedna od ovih televizija nije ispunjavala obavezu propisanu Pravilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge. Na osnovu sprovedenog javnog konkursa definisano je da pružalac opšte medijske usluge u svom programu mora imati informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program, kao i program za maloletnike. Takođe, nijedna od ovih televizija nije poštovala elaborat na osnovu kojeg je ranije dobila dozvolu a članovi Saveta REM-a su se svesno zanemarili ovu činjenicu“, ističe se u saopštenju.

Zbog ovih i brojnih drugih propusta u prvom krugu dodele dozvola tužbe su pokrenute od strane Slavko Ćuruvija Fondacije i organizacije CRTA, kao i od strane nekih učesnika u postupku dodele dozvola sa nacionalnom pokrivenošću.