Olivera Zekić: REM sada radi redovno, a što se tiče prekida – nikom ništa

Foto: NUNS
Foto: NUNS

Više od godinu dana REM nije podnosio prijave protiv televizija zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju, čime im je omogućio da bez ikakvih posledica zarađuju milione evra. Predsednica Saveta ovog tela za CINS kaže da budemo bez brige jer sada rade redovno, a za taj prekid – nikom ništa.

 

CINS je u oktobru prošle godine otkrio da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) godinu dana nije protiv televizija podnosilo prekršajne prijave zbog mogućeg kršenja Zakona o oglašavanju. Time im je tolerisano što su emitovali reklame duže nego što zakon dozvoljava. Više reklama znači i više novca, koji se u ovom slučaju meri milionima evra. I to bez ikakve sankcije.

 

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić nam je tada rekla da se „ne sekiramo ništa“ i da je „sve pod kontrolom“.

 

Ipak, do danas prijave za ove prekršaje nisu podnete i većina njih je zastarela. Zekić kaže da su tada „radili regionalne medije“, i da to „nije neki veliki prekid“. Kaže i da sada rade redovno i da budemo bez brige.

 

„To što je bilo dok je bilo tog prekida – nikom ništa. Sada radimo redovno od septembra, bez brige“.

 

Na pitanje novinarke CINS-a čija je odgovornost što su ti prekršaji zastareli, Zekić je, pre nego što se veza prekinula, kratko rekla:

 

„Nema tu nikakve odgovornosti“.

 

Sa druge strane, Vladana Jaraković, pravnica iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kaže da je dužnost REM-a da vrši nadzor, a onda i da podnese prekršajnu prijavu – kada za to postoje razlozi.

 

„Odgovornost za nezakonito postupanje treba tražiti pre svega kod onih organa REM-a koji su zaduženi za staranje o zakonitosti njegovog rada – predsednika Saveta odnosno, nakon usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima, i direktora REM-a.“

 

Članovi Saveta REM-a su na sednici krajem februara ove godine razmatrali izveštaje o nepravilnostima koji se tiču Zakona o oglašavanju, ali samo za period od septembra prošle godine. Period od avgusta 2022. do kraja avgusta 2023. je preskočen, na šta je ukazalo i ranije istraživanje CINS-a.

 

Tako je samo u avgustu 2022, prema podacima do kojih je došao CINS, televizija Pink više od 300 puta „produžila“ reklame .

 

Ako se uzme da je prema tada dostupnom cenovniku jedna sekunda oglašavanja na Pinku koštala i do 24 hiljade dinara, vrednost takvog reklamnog prostora je mogla da vredi i više od 800 miliona dinara. Tačnu zaradu je teško izračunati zbog popusta koje televizije daju oglašivačima.

 

Kako je tada za CINS rekao politikolog i stručnjak za komunikacije Nikola Parun zahvaljujući, između ostalog, i ovakvoj zaradi od oglašavanja, televizije, a posebno one sa nacionalnom frekvencijom, mogu da više novca ulažu u produkciju, pa i političkog i društvenog programa. Ovo potom ima veliki uticaj na oblikovanje stavova građana.

 

CINS godinama prati rad REM-a i kroz više istraživanja smo pokazali kako je ovo telo žmurilo na nasilje i štitilo televizije sa nacionalnom frekvencijom. Vladana Jaraković smatra da REM radi u korist televizija sa nacionalnom frekvencijom.

 

„Mislim da REM ima apsolutnu naklonjenost prema čemu god da oni puštaju.“

 

Kaže i da to što REM ne radi svoj posao ima posledica i po programe televizija.

 

„I u izbornoj kampanji, na kraju krajeva, smo videli šta to donosi – sve veću agresiju u tonu koji smo imali na televizijama sa nacinalnom frekvencijom, diskreditaciju opozicionih predstavnika koja je odlazila sve do govora mržnje, pa i slučaj Miketić koji je ostao nekažnjen. Prikazivanje pornografskog snimka u jutarnjom programu, to je neka granica koja se do sada nije prešla.“

 

Izvor: CINS

Tagovi

Povezani tekstovi