Vraćanje u neka stara vremena (za zaboravne ili
one mlađe: nešto slično bilo je “pravilo” i u jednoj Miloševićevoj vladi)
dovodi nas u dane uspešnih i manje uspešnih pokušaja medijske cenzure po kojoj
sve što mora da bude transparentno i dostupno javnosti – postaje mala vladina
tajna. Ideja da na ovaj način spreče da iz Vlade izlaze informacije koje, po
njihovom mišljenju, nisu za javnost, dovodi premijera i njegove poslušnike na
klizav teren jednoumlja, igrališta na kojem sudija “svira” po nepravednim
pravilima. Umesto da rešavaju probleme današnje Srbije, a ne zaboravimo, korupcija
u vlasti (od najnižih do najviših nivoa) jedan je od najvećih prema svim
anketama, aktuelni vlastodršci žele da na minimum svedu mogućnost otkrivanja
afera, pronevera, svađa i čega sve ne, što ne priliči ozbiljnim političarima.
Opasno jednoumlje vodi ih na pogrešan put. Vlada u kojoj nema konstruktivne
rasprave i različitih mišljenja, ideja, predloga… postaje samo jedan običan
birokratski aparat koji izvršava naređenja.
Autor:
Predrag Mihailović
