Za našu svakodnevicu ništa nije neobično da organizatori skupa pozivaju novinare po njima znanim kriterijumima. Na crnoj listi su, najčešće, „zlonamerni“ novinari, koji ne vole da pišu po diktatu i želji čelnika. Ne tako davno bivši čelnici opštine Valjevo su tražili od redakcije lokalnog lista da sa jednog privrednog događaja ne izveštava novinar te rubrike. Na žalost, urednica je poslušala moćnike.
Takvih primera ima podosta. Nedavno, kada je Regionalna privredna komora Valjevo, organizovala uzvratnu posetu Subotici, pozvano je samo nekolicina odabranih i probranih redakcija, ostale nisu ni obaveštene da se putuje na sever Vojvodne. Za povlašćene je planiran besplatan put, mada bi verovatno neka redakcija, ukoliko nađe interes, poslala izveštača i pod uslovima koji su važili za privrednike (kotizacija 1.000 dinara).
Organizatore iz RPK Valjevo čekalo je ne malo iznenađenje kada se niko, i slovima niko, od odabranih i pozvanih nije odazvao pozivu. Bilo bi tendenciozno zbog toga započeti priču o uzvišenom činu početka borbe protiv korupcije u srpskom žurnalizmu ili ne daj bože o kolegijalnoj, novinarskoj solidarnosti sa izopštenim redakcijama. Sve to je tema za razmišljanje, ali ljudi koji brinu o svom, odnosno imidžu organizacije, posebno one koja živi od dotacija- članarine.
Slobodan Raković