Danas se navršava 26 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije. I baš na današnji dan, 11. april, bilo je zakazano pripremno ročište po tužbi Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića protiv fondacije koja nosi Ćuruvijino ime. Nakon pravnosnažne oslobažajuće presude, tadašnji funkcioneri službe Državne bezbednosti tuže Fondaciju za povredu ugleda i časti, uz zahtev da im se za to plati po pola miliona dinara. Novinarska udruženja pozvala su na protest ispred Drugog osnovnog suda u Beogradu, međutim, ročište je odloženo iz zdravstvenih razloga, bez navođenja ko nije mogao da mu prisustvuje.
Reporterka N1 javlja da su bili prisutni predstavnici Fondacije Ćuruvija koji su tuženi od strane pripadnika resora državne bezbednosti, koji su u dva navrata bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, da bi ih Apelacioni sud proglasio nevinim, jer je procenio da nema dovoljno dokaza da bi bili osuđeni.
Oni su kazali da su juče popodne od sudije dobili informaciju da se odloži ovo suđenje.
Direktorka fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović kazala je da su šokirani da su sada oni ti koji su na optuženičkoj klupi.
„Ono što je posebno zabrinjavajuće danas na ovaj dan jeste atmosfera u kojoj će se ovo suđenje održati, atmosfera u kojoj ćemo danas obeležiti godišnjicu ubistva, a to je jedno ozbiljno sužavanje prostora koje zaista sve više i više podseća na tu 1999. godinu i na to ubistvo koje smo imali. Mi sada imamo otvorenu represiju, imamo potpuno nezakonita hapšenja kolumnista, novinara, pozive na hapšenje novinara, pretnje tužiocima koji neće da hapse novinare sa najvišeg mesta, strahovite obračune, strahovito targetiranje novinara, i mi se zaista plašimo da ovo ide u jednom pravcu koji nikome ne odgovara i posle koga neće biti povratka. Apelujem na nosioce vlasti da povuku ručnu kočnicu, da razmisle šta rade i da probamo da izbegnemo još jedan ovakav događaj 26 godina kasnije“, poručila je ona.
Predsednik NUNS Željko Bodrožić rekao je za N1 da je ovo suđenje doživeo „kao još jedan prst u oko nama novinarima, porodici Ćuruvija, pre svega njegovim prijateljima, kolegama, da se na dan koji je poznat, valjda, većini stanovnika Srbije kao dan kada je jedan novinar nastradao zbog svog rada, da se na taj dan, baš tačno u vreme kada mi svake godine, već 25 godina obeležavamo to svirepo ubistvo, da se baš na taj dan, u taj čas zakaže suđenje“.
„To govori o njima. Na sreću, neko se sinoć setio, ja ne verujem u ta opravdanja, o nekim zdravstvenim razlozima sudije, mislim da su i oni shvatili da su kod nas ovako već tužne i ogorčene što moramo da svake godine obeležavamo ubistvo naše kolege, bez pravde koju smo toliko dugo čekali, da smo sada i svi mnogo besni“.
Ukazao je da nije do kraja istraženo Ćuruvijino ubistvo, organizacija, organizatori, inspiratori, izvršioci, „četvorica ljudi iz tadašnje službe državne bezbednosti su bili na optuženičkoj klupi, svi su se nažalost izvukli, ne zato što ih je Apelacioni sud proglasio nevinim, nego zato što je Apelacioni sud procenio da nema dovoljno dokaza da bi se oni osudili, a gde su i ovi drugi ostali koji su do dan danas ostali sakriveni“.
„To je sva tuga našeg društva – da mi 26 godina nakon ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koje je bilo organizovano u državnoj režiji, to svi znamo, mi nemamo zadovoljenje pravde, pre svega njegova porodica, i to govori zaista mnogo u kakvom društvu živimo. I ovde je posebno ta simbolika da se zatvara krug, jer u ovim danima kako živimo, u ovim danima kada je u Srbiji uzavrelo, da mi ponovo gledamo oživljavanje te države koja je obavila smaknuće Slavka Ćuruvije. Ponovo imamo tu neku državnu terorističku organizaciju koja hapsi i proganja ljude zbog izgovorene reči“, ocenio je.
Istakao je da je sramota da živimo u državi koja nije uspela da raskrsti sa svojom ružnom prošlošću, „da sama sa sebe spere ljagu, jer nepobitno je, bez obzira na tu presudu Apelacionog suda, da je država ubila Slavka Ćuruviju, da je država ubila i sudski je dokazano Ivana Stambolića, da je država dva puta htela da ubije Vuka Draškovića i da je ubila njegove kolege i ljude koji su bili s njim“.
„Znači, mi imamo tu jednu državnu terorističku organizaciju koja je u ime države ubijala i država nije bila u stanju svih ovih godina, ne samo da se otkači od toga, nego da izvede pred lice pravde te mnoge ljude koji su ostali zahvaljujući. I u ovom slučaju suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije smo videli kako su se tragovi zataškali, kako se sama država trudila da do sudskog epiloga ne dođe“, ocenio je.
O jučerašnjem privođenju kolumniste Peščanika Dejana Ilića, zbog izjave na televiziji, kaže da mu se mešaju osećanja ogorčenja, besa „zbog toga što je ova vlast potpuno izgubila kompas, u nekoj terminalnoj fazi je kada ne bira sredstva i kada se vraća na svoje radikalske temelje“.
„Mi vidimo da poslednjih meseci ta retorika je skoro potpuno ista kao devedesetih, da se na isti način targetiraju i označavaju ljudi koji su kritičari vlasti i da se na kraju hapse zbog verbalnog delikta. Mi imamo šestoro mladih ljudi u Novom Sadu koji su mesec dana u pritvoru isto zbog verbalnog delikta. Mi ulazimo u fazu kada ovaj režim pošto-poto želi da sačuva svoje pozicije, narod ga u većini neće. Ne žele da unormale situaciju, štaviše dolivaju ulje na vatru i ovo što se desilo juče sa Dejanom, što najavljuje i nova privođenja i hapšenja, to što su upali na Medicinski fakultet u Novom Sadu, sve govori da mi u narednim danima možemo da očekujemo još gore stvari od njih i to je ono što daje poveznicu sa ovim ubistvom pre 26 godina Slavka Ćuruvije, a to je da se vraćamo u to doba i da vidimo mnoge sličnosti koje su prethodile ubistvu Slavka Ćuruvije“, navodi.
Podseća i da se Ćuruvija prvo našao na meti medija tadašnjih Miloševićevih, Šešeljevih, „Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja kada se Slavko Ćuruvija našao na optuženičkoj klupi da ruši državu, da svojim tekstovima podriva narod i zemlju i na kraju finale je bilo njegovo ubistvo“.
„Tako da sve nažalost podseća i mi moramo da budemo na svašta spremni, ali ja verujem da su i ovi prethodni meseci pokazali da je klatno otišlo na drugu stranu, ali opet moramo da se čuvamo ranjenog lava, ako mogu tako da kažem a da ne uvredim tu pleminitu životinju, ako je upoređujem sa ovakvim režimom“, kazao je Bodrožić za N1.
Izvor: N1
