ENSlučaj nezakonitog prisluškivanja Vuka Cvijića, novinara lista „Danas“, dobio je ovih dana neočekivan obrt. Sve je počelo kada je redakciji „Danasa“ pre godinu dana anonimno dostavljen izveštaj iz koga se vidi da su tajne službe tokom 2001. godine pratile i prisluškivale Vuka Cvijića, novinara tog lista.
Autentičnost te dokumentacije „Danasu“ su potom potvrdili i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Rade Bulatović, načelnik Bezbednosno-informativne agencije. U međuvremenu je pokrenut postupak u kome treba da se utvrdi da li su tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović i načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović naložili nezakonite radnje, a tame i zloupotrebili svoje položaje, ali je „objašnjenje“ zašto je Cvijić prisluškivan ovih dana neočekivano stiglo od samog Petrovića.
Fiki i Fiki M
Prvi šef Resora državne bezbednosti pod demokratskom vlašću, izabran odmah posle petog oktobra, Goran Petrović se u intervjuu NIN-u branio tako što je tvrdio da je za odluku o prisluškivanju novinara zapravo odgovoran Zoran Đinđić („Činjenica je da su sve te mere donošene na osnovu odluke predsednika vlade“, rekao je u NIN-u). Napao je i bivšu predsednicu Vrhovnog suda Srbije Leposavu Karamarković zato što nije odobrila zakonito prisluškivanje Cvijića, a za novinara „Danasa“ je rekao da je „taj mali narkoman“, da koketira s lakim drogama, kao i da je tekstove protiv Službe pisao po nalogu vojnih službi.
Da ga prisluškuju, beogradski advokat Toma Fila saznao je istovremeno kad i Cvijić, odnosno kada je to objavio „Danas“. a početkom ove godine je podneo i krivičnu prijavu.
– Prijavu sam podneo protiv NN lica, a prisluškivan sam pod imenom Fiki i Fiki M. Ovo drugo se odnosi na prisluškivanje mobilnog telefona, a cela operacija zvala se Kaktus. Predmet se nalazi u Drugom opštinskom tužilaštvu, u fazi sprovođenja istrage i, koliko ja znam, optužnica još nije podignuta – kaže Fila.
Prisluškivanje uglednog advokata, reklo bi se, nije u nekoj direktaoj vezi sa Cvijićem, a na spisku lica podvrgnutih takvom tretaanu Fila je, kako kaže, bio šezdeset i neki. Podseća da je lista znatno duža, ali, iako su se na istoj našli i tužioci, advokati, sudije i druga lica, ipak, „samo taj mladi kolega i ja imali smo hrabrosti da reagujemo“. Posao tužilaštva je da u takvim slučajevima reaguje po službenoj dužnosti.
Radnje su inače preduzimane odjanuara 2001. godine. Advokat Fila ne zna dokle se odmaklo u istrazi, i ne interesuje se posebno da mu ne bi prebacili da se meša ili ometa rad pravosudnih organa.
Što se tiče novinara „Danasa“, on je prvo nezakonito prisluškivan, a zatim i oklevetan u NIN-u, pa je stoga njegova redakcija odmah najavila tužbu protiv Petrovića, ali i protiv nedeljnika NIN koji mu je ustupio prostor. „Danas“ od Petrovića traži i odgovor na pitanje zašto, kao prvi čovek Službe, nije blagovremeno reagovao na navodno neistinite Cvijićeve tekstove o RDB-u.
Tužbe za klevetu koje političari, biznismeni i druge javne ličnosti podnose (ili samo najavljuju) protiv neistomišljenika ili medija koji odgovarajuće izjave prenose prete da postanu oblik komunikacije i među samim glasilima. U ovom slučaju prozvani NIN, na čijim stupcima su iznete sporne tvrdnje, ne tako davno i sam je prošao kroz iskustvo oklevetane strane. Pre nekoliko meseci Televizija B 92 u emisiji „Insajder“ pružila je priliku Vladimiru Bebi Popoviću da iznese svoje mišljenje o NIN-u. Bivši šef vladinog Biroa za komunikacije tom prilikom je pomenuti nedeljnik nazvao „fašističko-klerikalno-radikalnim listom“.
Od klevete do tužbe
Popović je, da podsetimo, posao šefa vladinog biroa svojevremeno i izgubio zahvaljujući NIN-u, nakon što je na stranicama ovog nedeljnika javnost od bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija saznala za Popovićevu ulogu u kampanji protiv urednika B92 Verana Mataća i za Đinđićevo tadašnje nezadovoljstvo Popovićem.
Uredništvo uglednog nedeljnika tada je žestoko zamerilo Televiziji B92, i to pod sugestlvnim naslovom „Volite tabloide? Gledajte B92″. Neprijatno iskustvo, međutim, kao da je brzo zaboravljeno.
Nije retkost da mediji koji obezbeđujući prostor „govorljivim“ sagovornicima često i nehotice upadnu u zamke klevetanja i bivaju uvučeni u razračune čiji su glavni akteri zapravo van redakcija. Naravno, to nije opravdanje, jer zakonodavac u slučaju klevete predviđa kazne kako za one od kojih netačne tvrdnje potiču, tako i za one koji ih prenose.
Najavu da će biti tuženi zbog prenošenja problematičnih kvalifikadija na račun kolege, u NIN-u su primili sa žaljenjem. Jedan od autora spornog intervjua, Slobodan Ikonić, kaže da je posredi nesporazum. Razgovor je bio komplikovan i težak i nisam uspeo dovoljno da se ogradim i zaštitim kolegu. Bio je to propust, a ne zla namera i ja se izvinjavam kolegi (Vuku Cvijiću – prim. M. P.) zbog nespretnosti – kaže Ikonić.
Onim što je čuo od svog sagovornika bio je, kako kaže, zapanjen, misleći da bivši šef RDB-a neće ni hteti da govori o tome. Podseća da je tokom razgovora bilo izrečeno i mnogo nezgodnijih i „prljavijih stvari koje čistite, čistite, a onda pažnja popusti i promakne nešto što se pokaže da nije valjalo“. Iz finalnog teksta, recimo, izbačene su psovke i neke druge diskvalifikacije na Cvijićev račun. Ikonić kaže da razume revolt „Danasa“ zbog ove nespretnosti, ali se i nada da će se nesporazum rešiti i bez suda.
M. Petrić
