Redakcija Webinfo mesecima ne dobija odgovore na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, dok postupci pred Poverenikom traju duže od zakonskih rokova. Iskustvo iz prakse ukazuje da ovakve situacije nisu izuzetak, već deo šireg problema u primeni zakona.
Od zahteva do žalbi – bez odgovora
U novinarstvu, zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja predstavljaju osnovni alat rada – mehanizam koji bi trebalo da obezbedi uvid u rad institucija i korišćenje javnih sredstava. Njihovo postojanje već pokazuje da transparentnost nije podrazumevana, već se ostvaruje kroz ovu proceduru, iako bi u idealnim uslovima veliki deo tih informacija trebalo da bude unapred dostupan javnosti. U Novom Bečeju, međutim, i takva procedura je – u jednom trenutku – prestala da daje rezultat.
Od novembra 2025. godine, do trenutka pisanja ovog teksta, redakcija portala Webinfo podnela je ukupno devet zahteva Opštini Novi Bečej, tražeći informacije od javnog interesa – pre svega u vezi sa javnim informisanjem i konkursnim sufinansiranjem medijskih sadržaja, ali i drugim pitanjima, uključujući troškove pojedinih manifestacija.
U ranijem periodu, odgovori su stizali.
U poslednjim mesecima – ne.
Nakon isteka zakonskih rokova, redakcija je podnela osam žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je prva podneta 17. decembra 2025. godine. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije doneta odluka ni po jednoj od njih.
Zakonom je predviđeno da Poverenik o žalbi odluči u roku od 60 dana, odnosno u roku od 30 dana u slučajevima kada se traže informacije od značaja za život, zdravlje ili bezbednost.
Takva situacija u praksi se često označava kao „ćutanje uprave“: organ vlasti ne postupa po zahtevu u zakonskom roku, čime pravo na pristup informacijama ostaje formalno, ali ne i stvarno ostvarivo.
Poverenik: kašnjenje potvrđeno, rešenja nema
Redakcija portala Webinfo obratila se kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, upućujući konkretna novinarska pitanja o razlozima kašnjenja, postupanju u slučajevima „ćutanja uprave“, primeni sankcija, izvršenju rešenja i mogućem uticaju ovakve prakse na slobodu informisanja.
U pisanom odgovoru iz kancelarije Poverenika, dostavljenom redakciji, potvrđeno je ono što je već vidljivo – odluke po žalbama nisu donete u zakonom propisanom roku, uz obrazloženje da su razlozi „isključivo objektivne prirode“ i da je došlo do značajnog povećanja broja predmeta. Istovremeno je naznačeno da je reč o delimičnom odgovoru na novinarska pitanja, dok se detaljna pojašnjenja po svim postavljenim pitanjima očekuju u narednim danima.
Razmere tog povećanja ilustruju i podaci koje nam je dostavila ova institucija: u periodu od 2015. do 2021. godine evidentirano je 40.064 predmeta, dok je u naredne četiri godine, od 2022. do 2025, taj broj porastao na 72.974, uz istovremeni rast broja žalbi.
U istom odgovoru, međutim, jasno se konstatuje i sledeće: „Pre svega iskreno se izvinjavamo što odluke po Vašim žalbama još uvek nisu donete, odnosno što predmeti nisu rešeni u zakonom propisanom roku od 60 dana. Razlozi za to su isključivo objektivne prirode. Svesni smo da navedene okolnosti nisu i ne smeju biti opravdanje za prolongiranje rokova, te da nijedan građanin, a pogotovo novinar, ne sme da bude uskraćen u vršenju prava na pristup informacijama. Preduzećemo sve mere da se Vaše žalbe reše u najkraćem mogućem roku.“
Šabić: zakon postoji, ali njegova primena zavisi od volje
Govoreći o ovakvim situacijama, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je ovu instituciju vodio od njenog osnivanja 2004. do 2018. godine i čiji mandat se vezuje za uspostavljanje prakse transparentnosti u Srbiji, ukazuje da se ne radi o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se u praksi ponavlja.
„Nažalost, svakodnevno se u praksi srećemo sa primerima nedosledne i selektivne primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. I ne samo da se nekim medijima daju informacije koje se drugima uskraćuju, nego su im često dostupne i informacije koje ne bi smele biti dostupne nikome, uključujući i najosetljivije podatke o ličnosti. Takva loša praksa nesumnjivo postoji. Nekad je to posledica neznanja, nesposobnosti, neodgovornosti i lenjosti, ali vrlo često je posledica svesne zloupotrebe i diskriminacije, što je u svakom slučaju pravno nedopustivo i kažnjivo.“
U takvom okviru, kako naglašava, izostanak posledica više nije izuzetak, već pravilo.
„Mada u teoriji ne bi smelo biti, u praksi je i te kako moguće da organ vlasti ignoriše zakon i da za to ne snosi nikakve posledice. Moglo bi se reći da je odsustvo posledica za kršenje zakona postalo gotovo pravilo. Postoje zakonom predviđene sankcije i za organe vlasti i za odgovorna lica, ali niti su artikulisane tako da garantuju efikasnost, niti se dosledno primenjuju.“
Ključni problem: odluke postoje, izvršenje ne
Kako Šabić objašnjava, suština problema ne nalazi se samo u sankcijama, već u načinu funkcionisanja sistema, posebno u delu koji se odnosi na izvršenje odluka.
„Odluke poverenika su po zakonu konačne, obavezujuće i izvršne. U slučaju da onaj koga obavezuju ne izvrši odluku, njeno izvršenje po zakonu treba da obezbedi Vlada, prinudom. Dakle, kada posle uloženog napora konačno izdejstvujete odluku poverenika, moralo bi biti izvesno da ćete dobiti informaciju koju ste tražili. A nije izvesno – naprotiv – jer već dve decenije i više Vlada uopšte ne obezbeđuje izvršenje odluka poverenika. Time se šalje poruka da je postupanje po odlukama, iako su po zakonu obavezujuće, u krajnjoj liniji stvar dobre volje onih koji informacije duguju javnosti.“
Poverenik i sistem: više od administrativnog problema
Govoreći o radu same institucije, Šabić ukazuje da povećan broj predmeta jeste faktor, ali ne i jedini razlog neefikasnosti.
„Poverenik danas ima veći budžet i više zaposlenih nego ranije, ali zbog velikog broja predmeta ne uspeva da bude ažuran i da postupa u zakonom predviđenim rokovima. Objašnjenje o velikom prilivu predmeta je prihvatljivo samo donekle. Posao Poverenika ne sme da se svodi samo na rešavanje žalbi, već mora biti mnogo glasniji i uporno insistirati na odgovornosti funkcionera koji krše zakon, posebno onih koji ne izvršavaju njegove odluke.“
Posledice takvog sistema, kako navodi, nisu samo proceduralne.
„Neefikasnost najvažnije ustanove u zaštiti prava javnosti da zna je neizbežno destimulativna, posebno za novinare i medije. Vrlo je indikativno da je procenat neizvršenih naloga poverenika generalno visok, ali da je još veći kada su u pitanju žalbe novinara i medija koji se bave delikatnim temama.“
Zakon koji je zamišljen drugačije
Istovremeno, podseća i na osnovnu ideju samog zakona, koja se u praksi često zanemaruje.
„Suština Zakona o slobodnom pristupu informacijama nije u tome da građani i novinari stalno podnose zahteve, već da lavovski deo informacija mora biti dostupan preventivno.“
Drugim rečima, zakon nije zamišljen kao alat za stalno „traženje“ informacija, već kao obaveza institucija da ih same objavljuju.
Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, izostanak odgovora na zahteve – posebno kada se odnose na teme od javnog interesa i trošenje budžetskih sredstava – ostaje činjenica sa kojom se redakcija trenutno suočava.
Sistemski problem bez brzog rešenja
U tom kontekstu, Šabić ne ostavlja prostor za dilemu.
„Bez sumnje je reč o sistemskom problemu. U osnovi tog problema nije samo kvalitet normi, već uspostavljen sistem neodgovornosti u kojem predstavnici vlasti ne odgovaraju za kršenje zakona. Ne samo ovog o kome govorimo, nego zakona uopšte. Naša elita ne smatra da je dužna da javnosti polaže račune i doživljava sebe kao nedodirljivu.“
Takav okvir, kako pokazuje i ovaj slučaj, ne ostavlja mnogo prostora za brza rešenja. U takvim okolnostima, kako ocenjuje, jedino što ostaje jeste upornost u korišćenju postojećih mehanizama.
„Ne vidim drugu alternativu sem takve borbe. To neće dati brz rezultat, ali verujem da će ga na kraju dati.“
Na kraju, pozivajući se na misao Bertolta Brehta, dodaje: „Ko se bori može i da izgubi, ali ko se ne bori već je izgubio.“
Kompletan odgovor Poverenika redakcija će objaviti po prijemu.
Izvor: Webinfo
