Ovo je seizmički potres.
Izgubiti istovremeno i generalnog direktora i izvršnu direktorku BBC Njuza je nečuveno.
To je jedinstveni trenutak u istoriji BBC-ja.
Njegova važnost se ne može umanjiti.
Na prvi pogled, ostavka Tima Dejvija ima nekog smisla.
Već sam se neko vreme pitala da li je počeo da vaga koliko dugo još želi da ostane na tom položaju izloženom ogromnom pritisku.
U nekoliko navrata kad sam ga intervjuisala ove godine, kako su kontroverze počele da se gomilaju, nije ličio na uobičajenog sebe, na ‘tigra’.
Kao razloge za ostavku, u pisanoj izjavi je naveo „veoma intenzivne lične i profesionalne zahteve dugogodišnjeg rukovođenja ovom pozicijom u ova vremena povišenih temperatura“.
Moja procena je da je ova najnovija kontroverza delovala kao kap koja je prelila čašu posle niza drugih kriza (među kojima su bili dva dokumentarca o Gazi i situacija sa reperskim duom Bobom Vilanom na Glastonberiju) i da više nije imao goriva u rezervoaru za još jednu borbu.
Kao bivši šef BBC-jevih komunikacija, Džon Šild mi je rekao da je „posao generalnog direktora jedan od najtežih u javnom životu“.
„Bilo je to nemilosrdno po njega.
„Dejvi je veoma sposoban vođa koji je doveo do pravih promena, ali u nekom trenutku to postane neodrživo iscrpljujuće.“
Rečeno mi je da je, međutim, i dalje delovalo kao pravi šok kad je Tim Dejvi tokom vikenda saopštio odluku kolegama.
Saopštenje Debore Tarnes jasno stavlja do znanja da je ona ostavku dala iz principa.
Uz tekuću kontroverzu oko Panoramine emisije o predsedniku Trampu koja nanosi štetu BBC-ju, rekla je da je „krivica na meni – i prošle noći sam donela odluku da ponudim ostavku generalnom direktoru“.
Ali kao i sa svakom drugom ostavkom, a svakako kad su u pitanju dve, ne mogu a da ne pomislim da iza svega ima još nečega.
A na površinu je sad počela da isplivava nova priča o funkcionalnosti i sastavu BBC-jevog Odbora i njegove uloge u svemu što se dogodilo.
Čini se da je došlo do raskola između Odbora i redakcije za vesti: neki tvrde da BBC već predugo ne rešava institucionalnu pristrasnost unutar samog BBC-ja, dok drugi dovode u pitanje da li je ono što se dogodilo orkestrirana – i politizovana – kampanja protiv korporacije koja se završila padom dve krupne zverke.
Najveći deo protekle nedelje, otkako je Telegraf prvi objavio priču, nisam uspevala da razumem zašto BBC nije odmah preuzeo inicijativu pred poplavom štetnih naslova koji su tvrdili da je na delu sistemska pristrasnost.
Trebalo je razdvojiti optužbe u dve jasno odvojene priče.
Prva, o montaži Trampovog govora u Panoraminoj emisiji, trebalo je da se rešava momentalno.
Ili brzim izvinjenjem – ili objašnjenjem zašto je BBC verovao da nije pogrešno predstavio predsednikove reči.
To bi omogućilo BBC-ju da brani sopstveno novinarstvo na širem frontu.
Jer ne zaboravite, optužen je za institucionalnu pristrasnost.
Za nedostatak novinarske objektivnosti.
To su optužbe koje zadiru u samu srž njegovog načina objavljivanja vesti.
Uz izvinjenje za grešku oko Panorame (ili njenu ubedljivu odbranu), mogao bi da pokuša da pobije druge tvrdnje u vezi s institucionalnom pristrasnošću.
Mogao je da kaže da je BBC već preduzeo korake da osigura uredničku objektivnost i da je, na primer, već preduzeo mere po pitanjima koja se tiču BBC-ja na arapskom.
Umesto toga, BBC je dozvolio da se ta priča zagnoji – i najednom smo se našli u situaciji u kojoj je Trampova Bela kuća nazvala BBC „lažnim vestima“ i da u tome ima nekog osnova.
Iz više izvora saznala sam da je BBC danima imao to saopštenje o Panorami spremno za objavljivanje.
BBC je planirao da o Trampovoj montaži saopšti kako nije planirao da dovede javnost u zabludu, ali da je u svetlu naknadnog preispitivanja čitave stvari shvatio da je trebalo da postoji neka vrsta belog bljeska ili prelaza kako bi se publici jasno stavilo do znanja da su to dva odvojena dela govora.
Koliko sam shvatila, Debora Tarnes je postajala sve ljuća i nezadovoljnija kako je nedelja prolazila zato što ju je Odbor sprečavao da objavi to izvinjenje.
Umesto toga je BBC-jev Odbor odlučio da je pravi način da se to reši slanje pisma Odboru za medije kulture i sporta.
(Drugi su mi rekli da to nije sve baš bilo toliko crno-belo kao ova karakterizacija, da je trebalo vremena da šefovi prihvate da je Panoramina montaža bila greška i da su se vodile rasprave na svim stranama kako da se reaguje.)
Ceo tekst pročitajte na BBC na srpskom.
Izvor: BBC na srpskom
