ENKao što vam je poznato, dnevnik „Borba“ je, u okviru pisanja o aktuelnim političkim temama u Srbiji, izveštavao i o slučaju Miladina Kovačevića i njegovom bekstvu iz SAD uz pomoć državnih organa Republike Srbije. Pri tome je „Borba“ pisala i o nameri Vlade da se nenamenski potroši milion dolara u pokušaju da se „sanira“ šteta nastala iz ovih propusta države, što je na još uvek neobjašnjen način stavljeno pod oznaku državna tajna. Time je pokrenut čitav niz pitanja koja su od suštinskog značaja za funkcionisanje vladavine prava, demokratije, za stabilnost i transparentnost u radu institucija, za pravo građana da znaju, za odgovornost državnih organa u odnosu na same građane, klasifikaciju podataka i sl.
U situaciji kad su ova veoma ozbiljna pitanja predočena javnosti i kad je javnost uglavnom jedinstveno reagovala na njih očekujući adekvatne odgovore ne samo od Vlade i nadležnih ministarstva nego i predsednika republike, došlo je do namernog, ali prilično neveštog izvrtanja činjenica, brkanja uzroka i posledica, obesmišljavanja prava javnosti da bude upoznata sa radom državnih organa i diskreditacijom novina i novinara koji su objavili relevantne informacije. List „Borba“ i novinari koji u njemu rade, a zatim i svi oni koji su se aktivno uključili u ovaj slučaj zahtevajući od države jasne odgovore, optuženi su od predstavnika vlasti da podrivaju državne interese. U isto vreme građani Srbije su danima očekivali da im vlast objasni zbog čega oni moraju da plaćaju štetu nastalu zbog neprofesionalnosti i nezakonitog ponašanja predstavnika nadležnog ministarstva i zbog čega je Vlada zloupotrebila nepostojanje zakonskih odredbi o klasifikaciji informacija za prikrivanje informacija od javnog interesa. Umesto odgovora građanima, predsednik republike je deo obrazloženja saopštio glavnom odboru Demokratske stranke, izjavivši da je odluka da se potezi srpske Vlade u slučaju Miladina Kovačevića označe kao državna tajna bilo „htenje druge strane“!
Organizacije za ljudska prava traže od predsednika Republike Srbije, predsednika Vlade, Ministra spoljnih poslova, Ministra pravde, Ministra unutrašnjih poslova i Republičkog tužioca da građanima Srbije odgovore na pitanja:
? – o ulozi Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva pravde Republike Srbije u stavljanju oznake državna tajna na rešavanje slučaja Miladina Kovačevića i podnošenju predloga za izdvajanje milion dolara za saniranje posledica protivzakonitog omogućavanja njegov bekstva iz SAD od državnih organa;
? – o propisima koje je Vlada primenila prilikom stavljanja ovog slučaja pod oznaku državna tajna;
? – o postupku koji je Republički tužilac pokrenuo za utvrđivanje činjenica koje su vezane za ovaj slučaj, na osnovu čega i za koje krivično delo;
? – o zakonskom osnovu da se na „htenje druge strane“ unutrašnje pitanje odgovornosti državnih organa Srbije stavi pod oznaku tajnosti;
? – odgovornosti predsednika Vlade u vezi sa vršenjem nadzora nad radom ministarstava.
Organizacije za ljudska prava insistiraju na uspostavljanju odgovornog i transparentnog rada ne samo Vlade i njenih ministarstva nego i svih nosilaca javnih funkcija, na poštovanju slobode medija i na doslednom pridržavanju standarda novinarske profesije i na što hitnijem usvajanju predloženog zakona o klasifikaciji informacija, koji se od novembra meseca 2007. nalazi na čekanju u Skupštini Srbije.
Komitet pravnika za ljudska prava
Inicijativa mladih za ljudska prava
Beogradski centar za ljudska prava
Fond za humanitarno pravo
Građanske inicijative
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Kvirija – Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti
Građanska akcija Pančevo
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Žene u crnom
Odbor za građansku inicijativu
Centar za regionalizam
