ENNedeljnik Pančevac posluje kao samostalno javno preduzeće, bez dotacija iz opštinske kase, dok su Radio i televizija Pančevo u velikoj meri zavisni od budžeta.
Kada je reč o Pančevcu privatizacioni savetnik trenutno priprema program privatizacije, posle čega bi trebalo da se sazna datum aukcije. Budući da je u toku ubrzano zakazivanje aukcija lokalnih pisanih medija, u Pančevcu očekuju da novog vlasnika dobiju najkasnije na jesen. Prema rečima Biljane Bulatović Pajić, v.d. direktora, najpoželjnija privatizacija za ovaj medij bila bi ona u kojoj bi Pančevac otkupio konzorcijum koji čini dve trećine zaposlenih, pre svega zbog toga što novinari najbolje znaju kako dalje da unapređuju svoj list i profesionalno obavljaju posao.
Plan B-nova novina
Marija Andrić, glavna i odgovorna urednica Pančevca, kaže da to znači da ukoliko im cena na aukciji ne bude odgovarala spremni su da za samo nedelju dana štampaju novi broj novina, da su već registrovali preduzeće koje bi se bavilo tom delatnošću i očekuju da i novi list bude dobro prihvaćen u gradu jer, kako kaže, znaju kako se posao radi.
Ona podseća da Pančevac već dve decenije posluje tržišno, ekonomski je nezavisno preduzeće i skoro bez dotacija iz budžeta. Andrićeva pamti da je još 1993. godine Pančevac iz budžeta dobijao svega četiri odsto sredstava, tako da u poslednjih šest-sedam godina i sami insistiraju da više ne budu na budžetu. I pored toga što ne dobijaju ni dinara iz budžeta, već samo koriste poslovni prostor u vlasništvu opštine, dužni su da polažu račune odbornicima lokalnog parlamenta i često su predmet političkih diskusija jer je prosek plata 26 zaposlenih u Pančevcu 65 hiljada dinara.
Naše sagovornice ipak naglašavaju da se Pančevac kroz 138 godina postojanja izborio za svoje mesto na tržištu, prodaje se u tiražu od 16 hiljada primeraka, da ih građani dobrovoljno kupuju, dobrovoljno se oglašavaju i samim tim ni jedan jedini dinar utrošen u plate nije od novca poreskih obveznika, što naravno nije slučaj sa ostalim javnim preduzećima.
U Pančevcu su svesni da se po svemu tome i te kako razlikuju od svih ostalih pisanih medija u zemlji, da su kritički nastrojeni prema svima, samo zbog toga što su ekonomski nezavisni.
Prvo frekvencija
Pa aukcija
Za razliku od Pančevca, RTV Pančevo je u potpuno drugačijem položaju. U velikoj meri zavisi od novca iz budžeta, a svoje plate usklađuje prema Uredbi o masi zarada u javnim preduzećima. Zbog toga su plate zaposlenih veoma skromne, prosek je 23 hiljade dinara.
RTV Pančevo je podnela zahtev za dobijanje regionalne frekvencije, dokumentacija je prihvaćena i očekuju da će podela nastupiti do kraja leta. Iako je prospekt za privatizaciju ove medijske kuće objavljen u Službenom glasniku još juna 2006. godine, rukovodstvo je odlučilo da se tu stane sve dok se frekvencija ne dobije. Iako je mišljenje Agencije za privatizaciju bilo da je bolje privatizovati se pre dobijanja frekvencije, elektronski mediji su zastupali stav da je bolje prvo dobiti frekvenciju, jer bi time i sam medij više vredeo.
Rok za privatizaciju elektronskih medija je kraj decembra ove godine, ali poučeni iskustvom dosadašnjih privatizacija ovde očekuju da će taj proces ipak biti nešto sporiji i da će biti završen možda tek u sledećoj godini.
Prema rečima Nevene Simendić, glavne i odgovorne urednice, televizija bi bez frekvencije bila prodata za džabe i ocenjuje da je šteta što one nisu podeljene još 2000. godine.
Samoodrživa kuća
Kao idealno sredstvo za uticaj na javno mnjenje televizija rizikuje da bude prodata nekom moćnom tajkunu, ili „brkatom pekaru iz komšiluka“, te veruje da će biti veoma nejasno kako bi se moglo pobeći od njihovog uticaja na uređivačku politiku.
I pored mnogih nepoznanica i neizvesnosti, menadžment kuće doneo je Odluku da RTV Pančevo konkuriše za regionalnu frekvenciju jer je ekonomska procena pokazala da je region Pančeva i Zrenjanina veoma pogodan za dalji razvoj kuće, da deo programa i sada sadržinski pokriva region, da će na takav način uspeti da zadrže sve radnike, kojih je sada 57 u stalnom radnom odnosu. Ovde su uvereni da mogu da postanu ekonomski samoodrživa kuća jer, primera radi, godišnja naknada za regionalnu frekvenciju košta 2,5 miliona dinara, a toliki su sada godišnji troškovi za naknade članova Upravnog i Nadzornog odbora.
– Opravdanost naše odluke da konkurišemo za regionalnu frekvenciju vidimo i u tome što je specifičnost lokalnih medija informativni program. Emisije vesti su najgledanije. Predajnik je dovoljno jak da pokrije teritoriju koja nam je zanimljiva, a uređenjem u etru moći će da nas i vide jer trenutno na našem 37. kanalu emituje i jedna šabačka televizija čiji signal često probija i do samog Pančeva, pa nas ni naši sugrađani u pojedinim delovima ne vide. Uređenjem u etru toga više ne bi trebalo da bude – kaže Simendić.
Televizija radi u neuslovnom prostoru u vlasništvu Opštine, a uskoro bi sredstvima iz budžeta trebalo da se renovira zgrada nedaleko od Tamiša i ustupi televiziji na korišćenje. Naša sagovornica kaže da su uspeli sa osnivačem da nađu zajednički jezik po ovom pitanju, jer Opština ne može nikako biti na gubitku. Zgradu će moći da iznajmljuje ili proda budućem vlasniku televizije.
Odluka o privatizaciji postoji, prospekt je objavljen, a datum aukcije će odrediti Agencija za privatizaciju. Nevena Simendić se nada da će posle podele frekvencija mnoge stvari biti jasnije, da će elektronski mediji tada moći bolje da se pozicioniraju na tržištu i da će i nakon privatizacije uspeti da svoj posao obavljaju u interesu građana.
