ENPančevo – Spor između lista „Pančevac”, nedavno plaćenog 2,2 miliona evra, i njegovog „brata blizanca” „Pančevac plus”, kojeg je osnovala grupa od 12 „odmetnutih” novinara i administrativnih radnika najtiražnijeg i najbolje stojećeg lokalnog lista u Srbiji, konačno je stigao do suda. Iako je prvo ročište, 10. marta, po tužbi „Pančevca” za „ometanje poseda” odloženo, zbog neuručenih poziva, stvari se posle tri izdata broja „Pančevac presa”, kojeg čitaoci teško razlikuju od stogodišnjeg „Pančevca”, ubrzavaju.
„Pančevac” je dobio i analizu advokatske kancelarije Dušana Stojkovića, koja se bavi celim slučajem sa stanovišta zaštite intelektualne svojine. Iako su u nedavnom televizijskom duelu predstavnici obe strane tvrdili da imaju papir kojim se potvrđuje da su zaštitili ime „Pančevac”, ispostaviće se da, u najmanju ruku, to nije potpuna istina. Ovlašćena advokatska kancelarija ustanovila je da je „Pančevac” još 1991. od Zavoda za intelektualnu svojinu tražio priznavanje žiga, ali je zahtev 1996. godine poništen, iz prozaičnog razloga – tadašnji direktor nije potpisao nalog za uplatu propisane takse, iako je odgovor Zavoda bio pozitivan.
Mnogo je interesantniji postupak koji je za registraciju žiga „Pančevca” započet avgusta prošle godine. Njega su pokrenuli, u vreme podnošenja zahteva glavna i odgovorna urednica „Pančevca” Marija Andrić, Snežana Vojnov, u to vreme rukovodilac marketinga, i novinar i član Upravnog odbora „Pančevca” Vladimir Đoković. Sve troje su među osnivačima lista „Pančevac pres” koji je u to vreme već bio registrovan.
Advokatska kancelarija Stojković smatra da je time prekršen zakon, jer je troje radnika pokušalo da zaštiti ime firme u kojoj su bili zaposleni kao njihovo vlasništvo.
Vladimir Đoković, jedan od podnosilaca zahteva, u potpunosti potvrđuje ove navode. Da li je zahtev troje zaposlenih tada u „Pančevcu” sukob interesa ili nešto drugo, neka kaže zakon, ali, veli nam Đoković, oni su želeli da zaštite jedno dobro od moguće loše privatizacije. Većina lokalnih medija je posle prodaje dočekala tužne dane, kaže Đoković, pa je ovo troje ljudi smatralo da na ovaj način treba zaštititi jednu od najpoznatijih pančevačkih marki. Naš sagovornik je uveren da nisu uradili ništa protivzakonito, a zbog lošeg iskustva većine privatizovanih medija kriva je država, a ne oni koji su pokušali nešto da učine kako bi ih loše iskustvo drugih mimoišlo.
Analiza advokatske kancelarije, specijalizovane za zaštitu intelektualne svojine, pokazala je, međutim, da je ime „Pančevac” prepoznatljivo decenijama i da je korišćenje istog imena za novine čin nelojalne konkurencije „sa namerom da se protivno načelu savesnosti i poštenja koristi poslovno ime i znak ’Pančevac’, koje ova kuća već dugo koristi”. Slično misli i Dobrosav Marković, koji je kupio „Pančevac” (formalni vlasnik je njegova supruga). On nam je rekao da će, čim posle skupštine akcionara preuzme preduzeće, povesti više sporova protiv „Pančevac presa”, uključujući i onaj za naplatu štete zbog izgubljene dobiti.
TV
M. Šašić
