EN
Franja je to pitao tokom posete kancelariji za medije i odnose s javnošću, koja Svetu stolicu košta više od svih njenih ambasada širom sveta – zajedno.
Papa je posetio službu “Dicastero per la Comunicazione” povodom 90. godišnjice Vatikanskog radija i 160. godišnjice vatikanskih novina “L’Osservatore Romano”. Izgledalo je da je iskoristio priliku da “baci rukavicu” medijima u vlasništvu Vatikana da bi ostali relevantni u izazovnom medijskom pejzažu i u finansijski teška vremena za Svetu stolicu.
Suočen s velikim manjkom penzijskog fonda i projektovanim deficitom Vatikana od 50 miliona evra ove godine, Franja je naredio smanjenje plata od tri do 10 odsto za zaposlene s višim zvanjima u Vatikanu, kako za svetovne, tako i za crkvene, i obustavio isplatu bonusa za staž (“minulog rada”) na dve godine.
Franja je obećao da nikoga neće otpustiti kako bi nadoknadio gubitak od finansijske krize nastale pandemijom i padom zbog toga jednog od glavnih izvora prihoda Svete stolice – prodaje ulaznica za vatikanske muzeje.
Ali, u svojevrsnom upozorenju vatikanskom osoblju za komunikacije, on je svoje nenajavljene napomene počeo pitanjem: “Mnogo je razloga za zabrinutost zbog radija, lista ‘L’Osservatore’, ali me jedno dirne u srce: Koliko ljudi sluša radio? Koliko ljudi čita ‘L’Osservatore Romano’?”, pitao je papa.
Poziv na kreativan pogled u budućnost
Rekao je da je oni rade dobro, kancelarije su im lepe i organizovane, ali postoji “opasnost” da njihovo delo ne stigne tamo gde bi trebalo. Upozorio ih je da ne postanu žrtve “smrtonosne” funkcionalnosti – kada rade sve kako treba, po redu, ali zapravo ništa ne postižu.
Pitanje odnosa rashoda i koristi od medijskih operacija Vatikana postavljano je mnogo puta, budući da služba za komunikacije troši više od godišnjeg budžeta Svete stolice nego bilo koje drugo odeljenje. Po najnovijim podacima, “Dicastero per la Comunicazione” ima budžet od 43 miliona evra za 2021. godinu, što je oko 20 procenata ukupnog iznosa budžeta Vatikana.
Njegovi rashodi su veći od zbirnih rashoda deset drugih vatikanskih departmana.
Vatikan je dugo opravdavao te rashode jer su komunikacione operacije najvažnije za glavnu misiju Svete stolice: prenošenja katoličke vere u sve krajeve sveta.
Šef te službe, Paolo Rufini, rekao je da je papine reči shvatio kao poziv na kreativan pogled u budućnost, čak iako je priznao uopšte tešku današnju medijsku realnost. Podsetio je da je Franja rekao osoblju “L’Osservatore Romano” da “dopusti da ih ošamari stvarnost” i da je taj komentar svojevrsni poziv na buđenje.
Radio Vatikan prenosi 1.000 radio-mreža širom sveta na raznim jezicima. “L’Osservatore Romano” kaže da ga svakodnevno čita 21.500 čitalaca putem štampane i onlajn verzije, mada bi se ta brojka popela na 40.000 ako se uzmu u obzir izdanja na raznim jezicima koja distribuiraju biskupije.
“Vatikan njuz”, glavni internet portal Svete Stolice, u proseku mesečno ima 21 milion pregleda stranica, ali nije jasno koliko je to čitalaca.
Revolt među zaposlenima u Vatikanu
Smanjenja rashoda koje je Franja nametnuo svim službama, izazvala su revolt među zaposlenima Vatikana. Oni su 20. maja objavili ljutito otvooreno pismo u kojem su izrazili “zaprepašćenje i duboko obeshrabrenje” zbog smanjenja plata, neplaćanja prekovremenog rada i povećanja radnog opterećenja bez naknade, za koje su rekli da nije u skladu sa socijalnom doktrinom Katoličke crkve.
Oni su naročito izrazili žaljenje zbog velikih razlika u platama i drugim naknadama, posebno za neke svetovne menadžere i spoljne konsultante na koje se Sveta stolica u velikoj meri oslanja radi nadgledanja finansija.
“Ne mogu se zanemariti opšte ekonomske teškoće sa kojima su danas suočene naše porodice zbog pandemije”, jadali su se oni, tražeći sastanak na kojem bi se razgovaralo o njihovoj zabrinutosti.
