[box align=’box-left’ id=’8639′]
Ako ste pomislili da se gore navedeni citat odnosi na nedavnu privatizaciju RTV Studio B, moram vas razuveriti da se radi o rečenicama iz zlatnog pera Bogdana Tirnanića, u autorskom tekstu za NIN od 31. avgusta 2000. godine.
Ako odete još nekoliko godina u prošlost ove medijske kuće (recimo 1996. u nasilnu transformaciju STB u javno preduzeće Grada Beograda), videćete da je reakcija javnosti bila taman takva kakvu će Tirke opisati četiri godine kasnije.
Zasluženo i spram „iluzije o informisanosti“.
Naime, Studio B je zvanično, kao nezavisna i profesionalna medijska kuća, preminuo negde u novembru 1993. godine, posle ostavke urednice informativnog programa NTV Studio B Lile Radonjić, svega tri godine nakon osnivanja televizije.
Ovo se naravno odnosi na rad STB u periodu od makar deklarativnog opredeljenja srpskog društva za višepartijski, demokratski sistem.
A onda su tog mrtvog konja zajahali i jahali svi gradski i državni vlastodršci do dana današnjeg, šminkajući ga i nepristojno se pozivajući na korifeje poput Duška Radovića, Đoke Vještice, Slobodana Konjevića, Žikice Simića itd..
Još jednom, čast sjajnim autorima, novinarima i profesionalcima drugih programskih segmenata, ali su oni samo bili dekor jedne vulgarne , propagandističke informativno-političke redakcije, utopljene u komunalnu problematiku.
Nikakvo gromoglasno zaklinjanje da su oni zapravo servis Beograđana nije moglo odagnati oduran utisak o udvorištvu koje je odavno prevazišlo granice dobrog ukusa.
Sudbina Studija B je paradigmatična za sve srpske medije, posebno elektronske.
Paradigma Studija B nosi u sebi sve one napore da se mediji pretvore u jednu bezobličnu masu, koja po potrebi služi za bestidnu propagandu ili linč.
Prvi i možda najvažniji napor u sprečavanju profesionalizacije i nezavisnosti Studija B bilo je kompromitovanje vlasničke transformacije iz društvenog u deoničarsko društvo, izvršeno još 1991. godine.
Našavši se u rukama ljudi, profesionalaca koji su stvarali imidž pouzdanog medija, kome se veruje, Studio B je imao kakvu takvu šansu da sačuva svoju nezavisnost i profesionalni pristup.
Poništavanjem postupka privatizacije, STB je najpre izložen komercijalizaciji, a potom i predat u ruke „osnivaču“ – Gradu, kao garantu sigurne zloupotrebe u političke svrhe.
A onda je, nakon dvadeset i kusur godina ubijanja svega što je moglo mirisati na integritet, kritiku i nezavisnost, urna sa pepelom Studija B predata bračnom paru preduzetnika, da bi od toga načinili koncept „mnogo muzike i malo – uglavnom bezvezne priče“.
Naravno, propagandna funkcija će se naprasno aktivirati u izbornoj kampanji, da nas obavesti o biblijskim uspesima Vesića i društva.
Po istoj mustri su prvo izmrcvareni pa prodati malom Radojici – preduzetniku iz Kruševca RTV Pančevo i RTV Kragujevac, i tako redom sve po evropskim standardima i agendama.
Koliko je ovo očigledan projekat naprednjačkih vlastodržaca da stave pod kontrolu praktično sve značajnije medije u zemlji, toliko je i zločin bivše vlasti sadašnje opozicije, koja bi sve ovo uradila, samo se nije setila ili stigla.
Zato se niko i ne buni ili to čini krajnje stidljivo.
