(U
međuvremenu, usledila je kompenzacija sa „Mađar Soom“ za trećinu duga, dok se
još čeka refundiranje „Dnevnika“ za poslednju trećinu.)
Potom
je u aprilu stigao drugi udarac po budžetu nezavisnog „Danasa“, opet po slovu
Zakona o javnom informisanju. Tekstovima novinarke Dušanke Novaković iz
Požarevca, prvobitno objavljenim u „Kuriru“ i „Glasu“, a tri dana kasnije i u
„Danasu“, trojici policajaca iz Požarevca narušen je ugled. Danas će nakon
plaćanja tužbe morati da od ostalih tuženih traži novac koji je platio u
njihovo ime.
Moglo
bi da se dogodi da u narednih nekoliko meseci, zbog plaćanja kazne , ali i dok
im „Kurir“ i „Glas javnosti“ ne namire svoj deo duga, novinarima „Danasa“ kasne
plate.
Naviknuti
na suvi hleb pod Miloševićevom represijom, to bi za novinare bila neka vrsta
„dežavija“: decenijama su radili za mizerne plate i honorare, često bili
gašeni, ukidani, zatvarani, neki ubijani. Za sve to vreme, bili su solidarni u
misiji za bolju, demokratsku Srbiju.
Posle
petooktobarskih promena (od tada je prošla jedna decenija i jedna godina),
država je vratila „Danasu“ deo novca koji je ovaj list platio pod „Šešeljevim
zakonom“. Urednik „Danasa“ Zoran Panović napisao je da se sada novinari u
redakciji šale („a, malo se i ne šalimo“, napisao je Panović), da će možda neka
buduća vlast naklonjenija slobodi medija, refundirati i neke od ovih uredno
plaćenih kazni.
Ne
samo zbog ove kazne, ali i zbog nje, za dva meseca će Evropska federacija
novinara održati Godišnju skupštinu baš u Beogradu. Pozvali su naše zvaničnike
da pokrenu dijalog sa medijskim profesionalcima kako bi bile sprovedene
potrebne reforme i novinari u Srbiji prestali da žive u siromaštvu, korupciji i
strahu. Javnosti, evropskoj i srpskoj, stiglo je sa ove adrese ozbiljno i
uznemiravajuće upozorenje da je sloboda medija u Srbiji ugrožena.
Dva
su novinara u ovoj zemlji pod zaštitom policije. Novinari se masovno otpuštaju.
Globalno,
novinarska profesija je na prekretnici i zbog toga se našla u neizvesnoj i
teškoj ekonomskoj situaciji. Internet je zamenio novine, televiziju, radio.
Srbija prati takav tehnološki napredak, ali je još uvek teško naplatiti
internet čitanje novina i internet reklame.
„Danasovi“
novinari ne žive na tajkunskim niti na državnim jaslama, uredno plaćaju poreze,
isplaćuju plate i honorare. U „Danasu“ nisu otpuštali novinare.
Nezavisni
mediji su najdobronamerniji kontrolori demokratske vlasti. Krvotok politike,
kaže se zato što oni koriguju političare, bankare, monopoliste, ukazuju na
pronevere, loše poteze, korupciju, kriminal.
Upravo
slobodni i nezavisni mediji beležili su i izveštavali o počinjenim ratnim
zločinima, suđenju pred Haškim tribunalom, o organizovanom kriminalu,
korupciji, o izbornim krađama. U pretpetooktobarskom periodu bili su za to
kažnjavani skupim papirom koji nije dolazio iz robnih rezervi, slabim dometima
frekvencija, i, shodno tome, malim tiražima i malim platama.
Kako
smo svi naučili lekciju da nema demokratije bez slobode medija i bezbednih
novinara, ostaje nam da zajedno, kao partneri a ne kao protivnici, preispitamo
zakonske okvire medijske scene u Srbiji i da podržimo medije u slobodnom i
društveno odgovornom novinarstvu.
„Danas“
kao „glas razuma“ potreban je Srbiji, slobodi misli i informisanja. Potreban je
nama, građanima Srbije.
Bruno Vekarić
Autor
je zamenik tužioca za ratne zločine
