ENTeško je verovati da su se profesori prava, doktori nauka, pa još i advokati uplašili M-ova. Pre će biti da spremaju žestoki odgovor. Kad progovore ministri, biće kao u onoj epskoj o dahijama „Bože mili čuda velikoga“. Trešće se gaće M-ovima.
Za trećeg ministra ćutologa, takođe doktora prava, zaduženog za privredu i privatizaciju, nema posla. Ali će ga biti. Treba da se vrši nova procena i revizija. Do tada ima alibi što ćuti. Nije nadležan. I M-ovi siti, i ovce (alibiji) na broju. Za „našeg“ Vladu je lako. Amerika mu ne gine.
Ministri ćute, ali se zato javio predsednik Komisije za HOV, gospodin Milko. Onaj što se onesvestio u slučaju „Knjaz“, kada je Divac prvi put „izvisio“. Isti onaj što je potpisao nezapamćeni nonsens da se akcije jedne iste kompanije (Knjaz Miloša) prodaju po dve različite cene i dve različite valute plaćanja. Akcije malih akcionara „otišle“ po 23 hiljade na rok od tri dana, a akcije države po 18 hiljade dinara na rok od šest meseci. I sad se Predsednik 14. februara obraća javnosti novim nonsensom. Vrlo je zabrinut „povodom sve učestalijih pokušaja trgovine van finansijskog tržišta“, pa Komisija za HOV „ponovo skreće pažnju pre svega vlasnicima ovih hartija od vrednosti da mogu ući u poslove čija je posledica gubitak prava raspolaganja akcijama, odnosno gubitak vlasništva“. Pa oni i ulaze u „poslove“ da bi ostali bez vlasništva, Predsedniče. Ali kao protivtežu, hoće pare i Divac hoće da ih da.. Imate li Vi nešto protiv, ili radite po diktatu M-ova, Predsedniče. Uostalom, već odavno i vrapci znaju, da tržištem HOV direktno upravlja deo Vlade, a da je Komisija samo dekor. Zar najnovija odluka Vlade od 16. 2. da se vrši revizija već odavno privatizovane firme i spreči transfer akcija privatnih lica, to više nego očigledno ne dokazuje. Gde su protesti, Predsedniče?
Saopštenjem se, 16. 2. „objavio“ i veliki i sveprisutni WAZ, sa potpisom još jednog doktora nauka, beogradskog profesora, makedonskog ministra, nemačkog biznismena Srđana Kerima. Podsećaju da su oni podneli (leta 2005-og) ponudu za preuzimanje većinskog paketa akcija NIP Novosti u „procesu privatizacije“ (rekoh već da je odavno privatizovana-prim. D. V) ove kompanije. Posebno „upozoravaju da će svako ponašanje usmereno na remećenje postupka privatizacije(!) ovakvim (Divčevim – D. V.) i sličnim postupcima smatrati ozbiljnim narušavanjem politike otvaranja prema inostranim investitorima i tražiti od nadležnih evropskih institucija da intervenišu u okviru svojih nadležnosti“. Šta će im Evropa, kad imaju M-ove. Istog dana je Vlada ekspresno reagovala i sprečila „ozbiljna narušavanja“. Dok se malo prašina slegne i Vlade vrati u Ameriku, pa će isti ili sličan model oni primeniti. Samo što će tada sve biti „legalno i legitimno“. Već imaju iskustva sa Politikom. Pri tom će svi „unutrašnji moćnici i čimbenici“ biti oduševljeni. Nova „kapitalna investicija“ stigla u Stradiju. O bonifikacijama, bonusima, provizijama i poklonima se ne piše i ne govori.
Valjda je zbog tih „đavolskih“ provizija, Vlade Divac toliko nepoželjan. On hoće da plati malim akcionarima, ali neće M-ovima. A u Stradiji se to jedino vrednuje.
I ko to uopšte beše Vlade Divac? Po jednoj teoriji M-ova, on je „desno krilo“WAZ-a za distribuciju cigareta. Po drugoj, suprotnoj, Vlade je „levo krilo“ WAZ-a za distribuciju struje i energenata. Po trećoj, Vlade je „trojanski konj“ Miše Beka, pa je on u stvari već jedan od akcionara Knjaza. Iako je zvanično „oteran“.
Dakle, ima više teorija ko „stoji iza ili ispred“, ali se M-ovi slažu da „sportistima“ definitivno nije mesto u biznisu. Šta im vrede pare, kad ne znaju kome i koliko treba dati. Pa da sve ide kao po loju. Priča se da neki naši najviši velikodostojnici ne gotive Divca i da ga u pežorativnom tonu nazivaju „patriotom u patikama“, od vremena kad je glatko odbio da se učlani u njihovu malu-veliku partiju. Nije onda čudno ni što naš „večiti mladić“ Manjo, malo-malo pa Divcu spočituje „greške u koracima“. Kao „idi dete, igraj basket, pusti nas koji znamo“.
Konačno, ko je zaista Vlade Divac. Jednostavno, mlad i pametan čovek koji je na teškom tržištu uspeo da valorizuje svoju vrednost (četiri ugovora za 100 miliona dolara) i da pare i zdravu pamet sačuva. Njegova jedina greška je što hoće da ulaže u Srbiju, zemlju čuda. Gde se i dalje više ceni „prljavo i ratničko“, gde su ajkule usisale ratne profite i podelile plen. Ili, ako već hoće da ulaže, kako već jednom ne shvati da svaki „ulazak“ ima dve razdvojene tarife – jednu zvaničnu i jednu tajnu, džepnu ili kofersku.
Završno naravoučenije: Vlade je lupao rampe svetskim legendama kao što su Šekil, Robinson ili Dankan. A onda dočekao da njemu, onako visokom i vitkom, „banane“ udaraju raznorazni (stradijski) patuiljci. Nišči duhom i telom. Umesto da svoje „rođene“ pare troši i ulaže tamo gde je dobrodošao. A dobrodošao je svuda gde se pojavi. Osim u „svojoj“ domaji. Za koju je osvojio tolika zlata. Istina, i ovde je Vlade „najviši i najveći“. Dok ne dirne u „tuđe“, iliti „naše“. To je ono što se kupuje „ostrvskim“ parama. Iznetim u prošla vremena. Sad bi da se vrate i operu. Ali ne u FAP-u i Zastavi, koje drage volje i punog srca ostavljaju Vladi i drugima sa „zdravim“ parama, već u Knjazu i Novostima.
Izneseš, uneseš i gotovo. Pa posle ponovo izneseš. Ovog puta legalno i legitimno.
Dragan Vujadinović
