On je, za serijal Press Extra, objasnio da je svrha lažnih vesti usmeravanje javnosti u određenom pravcu, zbog čega i dominiraju u izbornim kapanjama ili prilikom donošenja važnih odluka.
Dezinformacije možete oblikovati na različite načine, rekao je Pavićević i napomenuo da vest ne mora uvek da bude potpuno lažna, pošto je ponekad stavljena u drugačiji kontekst ili su iz nje izvedeni zaključci koji nisu sadržani u vesti.
„Sve je to deo informacionog rata“, rekao je Pavićević novinarki Sandri Krstanović Živković i primetio da je javnost psihološki više sklona da konzumira vest koja potvrđuje njihovo mišljenje.
Prema njegovom rečima, veoma je važno medijski opismenjavati javnost i ukazati joj da na raspologanju ima resurse za proveru vesti i zauzimanje kritičkog stava.
„Lažne vesti su često dramatizovane i zahtevaju brzu reakciju u kratkom vremenskom roku“, konstatovao je Pavićević.
Iako takve informacije budu demantovane u roku od nekoliko sati, on smatra da su obično već postigle efekat.
Osvrćući se na proteste „žutih prsluka“ u Francuskoj, Pavićević je uočio da su tamošnji mediji o njima izveštavali vrlo široko, prema mišljenju mnogih čak podsticali javnost da podrže demonstrante.
Prema njegovoj proceni, to ne znači da su takvi mediji oslobođeni lažnih vesti i uticaja koalicije sa vlasti, ali imaju mogućnosti za više interpretacija događaja.
„U Srbiji imamo neku vrstu grubog cenzurisanja medija i pomalo nasilnog pokušaja da se nametne samo jedna interpretacija“, predočio je Pavičević.
On je primetio i da su na RTS „žuti prsluci“ predstavljeni kao huligani i nasilnici.
„Situacija je otišla predaleko“, smatra Pavićević, pa je potreban veliki napor da se to vrati nazad, bez političkih i socijalnih lomova.
„Kontrola medija sa javnom frekvencijom, i u vlasničkom i u informativnom smislu vodi situaciju u nekom nepoznatom pravcu“, upozorio je Pavićević.
Prema njegovom stavu, potrebno je redefinisati medijsko polje, kako ne bi postalo oružje vlasti i njene politike.