EN
Ona je u serijalu razgovora Kiosk za FoNet o medijskoj sceni Srbije predočila da mediji pod potpunom kontrolom vlasti objavljuju naručene teme onda kada dobiju „zeleno svetlo da se o nekome i nečemu piše“.
„Tada se o tome naširoko svakodnevno izveštava“, precizirala je Pećo i objasnila da se ti mediji koriste za etiketiranje i linčovanje osoba čije mišljenje nije podobno vladajućem režimu.
Sa druge strane, kako je istakla, u Srbiji ima medija i novinara koji se bave novinarstvom profesionalno i objektivno, objavljuju istraživanja i deo su velikih međunarodnih projekata, poput „Pandorinih papira“, među kojima je i KRIK.
Takvi mediji i novinari, „uprkos veoma lošem stanju, jer je vrlo opasno baviti se istraživačkim novinarstvom“, obrađuju teme koje su od značaja za javnost, ocenila je Pećo i konstatovala da o tim temama mnogi žele da ćute.
Govoreći o izveštavanju RTS o dnevnopolitičkim temama, Pećo je izjavila da se Javni servis proteklih godina sve više „srozava“.
Kako je obrazložila, sve je „tanja razlika između onoga što gledate na našem javnom servisu i na nekim potpuno prorežimskim televizijama sa nacionalnom frekvencijom“.
Povodom pisanja istraživačkih medija, ona smatra da institucije „za koje znamo da nisu nezavisne, jer su zaista pod kontrolom vrha vlasti“, mogu samo prividno da se bave svojim poslom da bi delovalo da nešto rade.
Prema tumačenju Pećo, ne zna se da li je gore da institucije nešto pokrenu i kažu da je sve u redu ili da zapravo ništa ne urade.
Ona je podsetila da radi u redakciji koja je od svog osnivanja „pod udarom i meta kampanja u prorežimskim tabliodima“ i ukazala na obijanje stanova, pretnje smrću na društvenim mrežama članovima redakcije i povećan broj tužbi protiv KRIK zbog objavljenih tekstova.
Pećo je uverena da premetačina napravljena u njenom stanu, tokom koje nije ništa ukradeno, nesumnjivo ima veze sa tim što se bavi istraživačkim novinarstvom.
S obzirom na to da nisu sankcionisani odgovorni za pretnje smrću, niti je otkriveno ko joj je upao u stan, njen je utisak da je vlast jedino želela da predstavi kako čini sve da reši te slučajeve.
Prema njenom mišljenju, namerno se prave „paralelni slučajevi“ da bi se statistički pokazalo da vlast rešava slučajeve napada na novinare.
Komentrišući rad institucija, Pećo je napomenula da one ne reaguju kada istraživački novinari objavljuju istraživanja, ali zato na njih reaguju mediji pod kontrolom vlasti, objavljivanjem svojih „istraživanja“.
„U tom paralelnom svetu, institucije pokrenu postupak koji ide u prilog tome da nešto rade“, objasnila je ona, uverena da su građani koji nisu deo stranaka svesni pogubnog uticaja korupcije na najvišem državnom nivou.
Zahvalni su što istraživački novinari rade na tome da se obelodani ono što vlast želi da sakrije, istakla je Pećo, ali je upozorila da su građani izgubili nadu da nešto zaista može da se promeni, bar u neko skorije vreme.
Ona je posebno skrenula pažnju na to da političari na vlasti nezavisne medije i istraživačke novinare namerno označavaju kao pripadnike opozicije ili u njima vide suprostavljenu stranu koja pretenduje da dođe na vlast, što novinari „niti žele, niti im je to uloga“.
S druge strane, prema njenom viđenju, opozicioni političari donekle medije vide kao svoju konkurenciju, jer bi svakodnevno da prave konferencije za novinare i iznose svoja otkrića, što bi trebalo da bude posao medija.
„Otkrića i početne teze do kojih dođu opozicioni političari trebalo bi da se istraže onako kako bi to novinari uradili“, zaključila je Pećo.
