Pećo: Vrh vlasti laže o našim novinarima

Foto: N1

Baviti se istraživačkim novinarstvom i doći do istine u Srbiji postaje sve teže, jer se iz godine u godinu mehanizmi onih koji hoće u tome da vas spreče samo razvijaju i umnožavaju.

Pritisci, pretnje, kampanje vlasti protiv novinara su sve jači, ali to ne obeshrabruje nas koji se tim poslom bavimo, da nastavimo da ga radimo, bez obzira na trenutni konkretan domet tih istraživanja, jer javnost zaslužuje da zna istinu, kaže za Danas novinarka istraživačke mreže Krik Dragana Pećo, kojoj je juče Fondacija „Katarina Preradović“ uručila godišnju nagradu za novinarsku izuzetnost, istrajnost i etiku.

 

– Primera radi, kada je Krik počinjao sa radom, imali smo primere uobičajenih pritisaka, preko pokušaja zastrašivanja pozivima i porukama, što su bili jedini načini da neko pokuša da zaustavi našu priču, do slučajeva da su novinari prisluškivani, da su se istraživanja koja još nisu objavljena pojavljivala u medijima, preko korišćenja prorežimskih medija da se pokrenu kampanje protiv novinara, što se nama dešavalo već toliko puta, sve do obijanja stanova. Upade u stanove doživelo je tri člana naše redakcije, meni se to dogodilo još pre četiri godine, a da taj slučaj još nije rešen, navodi Pećo.

 

Kako kaže, sada je potpuno uverena da je slučaj obijanja njenog stana povezan sa poslom koji je u to vreme radila.

– Sad je potpuno jasno, iako je sve ukazivalo od početka na to. Čak je i ministar policije Nebojša Stefanović rekao da će sve biti učinjeno da se što pre slučaj reši, da bi kasnije nosioci vlasti pokušali da sve te slučajeve relativizuju, i do danas ništa nije rešeno. Desilo se na kraju da je sam predsednik Vučić rekao da su službe za to znale, ali je problem što nisu javnost o tome obavestile, podseća Pećo.

 

– Ovde govorimo o stvarima koje su se dešavale pre četiri godine. Kada vidite da se i ljudi iz BIA angažuju da prate novinare, sve u cilju da se sazna šta su oni objavili i do kojih su otkrića došli. Da kada objavite priču, jedini cilj ljudi na vlasti, koji su i predmet vašeg istraživanja, da saznaju ko je izvor koji vam je dostavio nove informacije, kako bi kaznili tu osobu, primećuje Pećo.

 

Kako sagovornica Danasa dodaje, povećava se i broj tužbi koje vlast i njoj bliski podnose protiv istraživačkih medija, kao još jedan vid pritiska.

 

– U Kriku se za nekoliko istraživanja godišnje, svake godine povećava broj tužbi. Podsećam, imali smo slučaj da je ministar Popović podneo četiri tužbe za isto istraživanje. Tako da ja danas i ne znam koliko tužbi imam. Tu je jedna za istraživanje o kumu predsednika Vučića Nikoli Petroviću, zatim u vezi istraživanja o koncesiji Aerodroma i koliko miliona evra će da zaradi Stanko Subotić prodajom zemlje, tužbu u Švajcarskoj. Toliko načina pritisaka na novinare se godinama razvijalo, da ne znam šta bi još moglo da se primeni, kaže Pećo.

Dodatno, retorika ljudi na najvišim javnim funkcijama gotovo neprekidno je usmerena na istraživače.

 

– Vrh vlasti iznosi o nama ogromne laži kao novinarima na televizijama sa nacionalnim frekvencijama. Dakle, na svakom nivou žele da vas sputaju i nateraju da prestanete spornim pričama da se bavite, da vas bukvalno umore i da pokušaju da vas tako nateraju da odustanete, zaključuje novinarka Krika.

 

Pećo ističe da bavljenje istraživačkim novinarstvom znači i mnogo odricanja na privatnom planu, a da najbliža okolina često najviše trpi teret stalnih pritisaka.

 

– Volim svoj posao ali sam i svesna koliko on utiče i na moj privatni život. Kada toliko volite istraživački posao činite sve da dođete do novih činjenica, dokumenata, da istražite sve u priči. Taj posao nema radno vreme, vi ste 24 sata, sedam dana u nedelji mozgom u istraživanju, gotovo svakodnevno ste u poslu. Dok, sa druge strane, primećujete da život nekad ide mimo vas, ne stižete da se posvetite nekim drugim bitnim stvarima, bliskim ljudima i slično. Nekada ispaštaju vama bliski ljudi, roditelji, porodica, Kada sam ja lično u pitanju, oni su nekad više u strahu za moju bezbednost, nego ja sama, navodi Pećo.

 

– Čak i kada otkrića, često velika poput upravo aktuelnih „Pandorinih papira“ ne pokrenu nikakvu pozitivnu akciju, koja bi se očekivala u pravno razvijenijim državama, ili imaju bilo kakav vidljiv i merljiv rezultat, lična satisfakcija postoji, smatra Dragana Pećo.

 

– Sebe kao radno sposobnu osobu koja živi u ovoj državi vidim jedino kao istraživačkog novinara, jedino tako bih mogla da opravdam svoj boravak u ovoj zemlji. Bez obzira što nekada i mi primetimo da stvari koje objavimo u pričama, da njihov „udar“ i efekat, odnosno ono što se promeni nakon njih, nije ono što očekujemo. Recimo da se nešto zaista promeni, da se pokrenu neke istrage, da neki ljudi budu sankcionisani, smenjeni, da odgovaraju za počinjeno. Naprotiv, sasvim je suprotno. Toliko istraživanja o Siniši Malom dok je bio gradonačelnik Beograda, a on je posle unapređen u ministra finansija, podseća Pećo i kaže da ni ona a ni njene kolege iz Krika time nisu obeshrabreni.

Jednog dana, kad institucije počnu da rade

 

– Mislim da sve do čega dođem kao novinarka, sve činjenice, dokumenti, javnost mora vidi, to mora negde da bude objavljeno, zabeleženo, da ne zaboravimo. Možda dođe trenutak kada to bude došlo na dnevni red, jednog dana kada se i svest ljudi promeni. Kada institucije u državi počnu da rade svoj posao, na red će doći i naša istraživanja. Nemam mnogo optimizma da će se to dogoditi u skorije vreme. Ipak, to me ne obeshrabruje, jer smatram da građani zaslužuju da znaju, jer kad se tako nešto krije od njih, nešto stvarno nije u redu, kaže Dragana Pećo.

Tagovi

Povezani tekstovi