„Ukratko, korišćenje tekstualnih, slikovnih ili video citata u kontekstu i za potrebe kritičke analize, iznošenja ličnog stava, informisanja zajednice ili šire javnosti, edukovanja pojedinih ciljnih grupa, i tome slično, činilo bi osnovu za delovanje. Sajtovi nezavisnih medija, biblioteka, nastavnih onlajn programa, blogera, i tako dalje, svi bi se mogli naći na udaru administrativnih odluka o ‘uklanjanju'“, rekao je Perkov za portal Autonomija.
Prema njegovim rečima, stvaranje baze koja bi sadržavala podatke o aktivnostima na internetu sa ličnim podacima korisnika bi potpuno obesmislilo privatnost građana i obeshrabrilo bilo koga da se upusti u postavljanje ili preuzimanje sadržaja sa interneta, iz straha da će biti stavljen u bazu „sumnjivih lica“, koju predviđa Predlog strategije.
„U takvoj atmosferi ne možete da imate poverenje u svog internetskog provajdera i druge aktere koji vam pružaju različite usluge na Internetu. Pokretanje bilo kakvog biznisa sa onlajn sadržajem bi takođe značilo ulazak u ‘rizične vode’, što sputava inovacije i razvoj digitalnih biznis modela zbog pravne nesigurnosti“, kazao je Perkov.
Predlog strategije za period od 2016. do 2020. godine je podnelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a nacrt je trenutno na javnoj raspravi, do 22. novembra.
Predlogom je predviđeno neutralisanje „spornih“ sajtova, bez razlikovanja vrste i namene sadržaja koji se osporava, zatim blokiranje i zaplena domena sajtovima koji krše prava intelektualne svojine, dok će se ujedno obavljati i prikupljanje obaveštajnih podataka o uplatama od platformi za plaćanje preko interneta, kao i provajdera usluga za onlajn oglašavanje.
Autor Predloga stegije nije poznat, a autorstvo je pripisano radnoj grupi nepoznatog sastava, koju je osnovalo Koordinaciono telo za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine.
