EN
Nekoliko godina unazad vidimo da političke stranke i kandidati, ne samo kada su kampanje, a tada naročito, gledaju da iskoriste što je više moguće potencijal interneta – ukazuje za Demostat Bojan Perkov iz SHARE fondacije, koji komentariše nalaz iz istraživanja našeg Istraživačko-izdavačkog centra, koji je pokazao da se Beograđani o politici najčešće informišu preko društvenih mreža i internet portala (42%).
Slede televizijski kanali kao što su RTS, Pink, Hepi i Prva (34%), zatim televizije kao što su N1, Nova, kao i „You tube“ emisije (26%).
Perkov podseća i na, kako kaže, distopijsko obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se tokom prošlogodišnje kampanje za parlamentarne izbore svojim pristalicama obraćao okružen ekranima, koje je mogao da vidi putem aplikacija za video-konferencije.
– To nam zapravo pokazuje da jednostavno internet i onlajn mediji zauzimaju sve značajniji prostor, naročito zato što tu, kao što verovatno znate u skladu sa medijskom situacijom, manji politički akteri i oni koji su u opoziciji vide svoju priliku da se na taj način nađu u javnom diskursu i da promovišu svoje ideje – objašnjava Perkov.
Stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović kaže da njegov lični utisak može da varira, jer se on kreće u krugu ljudi koji uopšte ne gledaju televiziju, te da, po ličnoj oceni, može da kaže da je pomenuti nalaz istraživanja potpuno logičan. Ipak, on dodaje da ako je istraživanje sa realnim parametrima i sa svim grupama ljudi to pokazalo, onda je to verovatno tačno.
– Kada bi se radilo istraživanje negde van Beograda, u nekim zabačenijim sredinama, verovatno bi bilo drugačije. Ali onda to pokažu i izborni rezultati, zato što na društvenim mrežama nema te cenzure medija, kao što je na televizijskim medijima slučaj i onda to pokaže rezultate izbora koji uvek u Beogradu budu više na strani opozicije, koliko god da opozicija sada ima malo glasova, ipak ona dobija najviše u glavnom gradu. To je verovatno zbog toga – smatra Pavlović.
Kako je pokazalo naše istraživanje, što se informisanja o političkim aktielnostima tiče, u drugom planu su resursi poput rodbine i prijatelja (10%), novine kao Blic i Politika (5%), novine poput Informera, Srpskog telegrafa, Alo, Kurira (5%), novine kao Danas i kao nedeljnici NIN i Vreme (4%). Samo je 4 odsto Beograđana reklo da retko ili nikad ne konzumira informacije o politici.
Iznenađuje nizak rejting takozvanih tabloida (Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir…). Ili se iz ovih novina ne prate političke informacije već neki drugi sadržaji ili neki čitaoci ovih novina nisu „priznali“ da ih čitaju.
