ENPetarde su bačene u pravcu Nataše Kandić, izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, koja je netom okončala mučno gostovanje u emisiji Utisak nedelje u kojoj je govorila o ratnim zločinima koje su počinili Srbi.
Iste večeri u rotaciju je ušao Kurir koji donosi procenu Siniše Vučinića, predsednika Srpske socijalističke stranke, da će tri aktivistkinje organizacija koje se bore za ljudska prava biti likvidirane, ne bi li se srbijanskom režimu pripisala fašistoidnost.
Poruka „vidimo se u čitulji“ koja zastrašuje. U istorijskoj epizodi ubistva Slavka Ćuruvije hronika najavljene smrti bila je gotovo identična: tekst Miroslava Markovića u Ekspresu pod naslovom „Ćuruvija dočekao bombe“ prenet je na državnoj televiziji, a novinar viđen za odstrel je i ustreljen.
Retorska su pitanja da li je Srbija ono što je bila u ratnom aprilu 1999. i ko bi mogao da bagateliše pretnje odmazdom. Bez obzira na to što bi poruke Nataši Kandić i ostalim „jahačicama apokalipse“ mogle da budu posprdne: preti vam Kurir, gađaju vas petardama – ni metak niste zaslužile. Ta, iz ovdašnjih šifonjera svako malo ispadne po koji mrtvac, recimo obični ili svedok-saradnik za ubistvo premijera. Bez epiloga, što je specijalitet Kuće.
Država se oglasila, Vlada osuđuje napad arhaičnim saopštenjem kojim poručuje da će obezbediti pravo na javnu reč. Policija je registrovala zelene parčiće kartona na parkingu. Javili su se obeleženi prijatelji iz istog geta, organizacije i ljudi koji, obeleženi, marginalizovani i namrznuti, bezuspešno pokušavaju da uvere ovo društvo u neminovnost suočenja sa ratnim zločinima.
Blago rečeno, ostao je utisak da država ne pokazuje odgovornost prema ljudima koji svetu pokazuju bolji profil njenog građanstva. Nataša Kandić, kao ni ostale prokažene aktivistkinje, ne traži obezbeđenje, ali to što one godinama pokazuju zavidnu ličnu hrabrost ne znači da treba da budu prepuštene na milost i nemilost mračnih sila.
Malo je Srpčadi koja nije koristila petardu marke „pirat“, u različite svrhe. Drugim su se učinkovitijim napravama igrali stariji, manje odgovorni. To što su stariji u nedelju posegli za nezaboravnom pirotehnikom nije tek nostalgija za vremenom kada su ratovanjem dokazivali sebi da poseduju nekakav identitet.
