Peti udarac kriminala

Loznica – Me­ta sam rat­nim pro­fi­te­ri­ma, kri­mi­nal­ci­ma i taj­ku­ni­ma iz Pod­ri­nja, Re­pu­bli­ke Srp­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Po­ga­đa­ju ih mo­ji tek­sto­vi u „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma“. Pi­sao sam sa­mo isti­nu i zbog to­ga im sme­tam. Ovo je pe­ti na­pad na me­ne.
Dok pri­ča, pre­vr­će se po kre­ve­tu i na tre­nut­ke uspe­va da se pri­dig­ne. Pri­ču usta­nu na pr­vom spra­tu ne­pre­sta­no pre­ki­da zvo­nja­va te­le­fo­na.
– Do­bro je. Živ sam – od­go­va­ra no­vi­nar „No­vo­sti“ pri­ja­te­lji­ma.
Ma­li stan pre­ma­li je da pri­mi sve ko­ji do­la­ze. Ula­zna vra­ta, ko­ja se ni­ka­da ne za­klju­ča­va­ju kao što ni­su ni prek­si­noć, otva­ra­ju pri­ja­te­lji i po­zna­ni­ci.
Mi­trić se pri­se­ća sva­kog de­ta­lja na­pa­da. Ti­him gla­som, po­ku­ša­va da re­kon­stru­i­še šta se sve do­go­di­lo.
– Bio sam na re­dak­cij­skom za­dat­ku u Lo­zni­ci, na otva­ra­nju „Sa­bor­skih sve­ča­no­sti“ u okvi­ru 71. Vu­ko­vog sa­bo­ra – po­či­nje Mi­trić. – Kre­nuo sam ku­ći i oko 22 sa­ta ušao u ulaz zgra­de u ko­joj ži­vim. Ulaz je iz­me­đu pre­pu­ne ba­šte jed­nog od naj­po­pu­lar­ni­jih lo­znič­kih ka­fi­ća „Li­pa“ i sport­ske kla­di­o­ni­ce „Bra­zil“.
Po usta­lje­noj na­vi­ci, upa­lio je sve­tlo u hod­ni­ku. Na­pra­vio ne­ko­li­ko ko­ra­ka.
– Čuo sam da je ne­ko ušao za mnom – na­sta­vlja. Ni­sam hteo da se okre­ćem, ni­sam ni po­mi­šljao da je iza me­ne na­pa­dač. Ose­tio sam da mi se br­zo pri­bli­ža­va. In­stik­tiv­no sam se sa­gnuo i ba­ti­naš me je uda­rio u vrat.
Pao je i pri­bio se u ćo­šak hod­ni­ka.
– Re­đa­li su se udar­ci, bez re­či – se­ća se Mi­trić. – Po ko­le­ni­ma, zglo­bo­vi­ma. Za­klo­nio sam se le­vom ru­kom. Po­čeo sam da vi­čem.
Po­sle oba­vlje­nog po­sla, na­pa­dač se okre­nuo, mir­nim ko­ra­kom kre­nuo ka iz­la­zu i od­še­tao kraj kla­di­o­ni­ce, u mrak. Jed­nog mla­di­ća, ne­ja­sno je sa­mo vi­de­la iz ba­šte ko­no­ba­ri­ca iz „Li­pe“.
– Ne­ka­ko sam us­peo da se pri­dig­nem – ka­zu­je Mi­trić. – Sa mo­bil­nog te­le­fo­na po­zvao sam po­li­ci­ju, a iz sta­no­va u zgra­di su ta­da iza­šle i kom­ši­je. Pre­ba­čen sam u Me­di­cin­ski cen­tar u Lo­zni­ci, gde mi je kon­sta­to­van pre­lom le­ve ru­ke i mno­ge te­ške po­vre­de po te­lu.
Lo­znič­ka po­li­ci­ja od­mah je sti­gla u Voj­vo­de Put­ni­ka. No­vi­nar „Ve­čer­njih no­vo­sti“ ka­sni­je je is­tra­žnim or­ga­ni­ma de­talj­no opi­sao na­pa­da­ča.
– Ba­ti­naš je no­sio pa­stel­no ze­le­nu ma­ji­cu krat­kih ru­ka­va i iz­li­za­ne far­mer­ke – ka­zu­je Mi­trić. – Bej­zbol pa­li­ca ili me­tal­na šip­ka bi­la je ob­mo­ta­na u tka­ni­nu iste bo­je kao i ma­ji­ca. Vi­sok je oko me­tar i 80 san­ti­me­ta­ra, pu­nog li­ca i do­bro raz­vi­jen, na­bil­do­van. Ta­kve cr­te li­ca ni­su iz ovog kra­ja. Vi­še li­či na one s dru­ge stra­ne Dri­ne.
Lo­znič­ka po­li­ci­ja to­kom no­ći ostvi­la je pa­tro­lu uni­for­mi­sa­nih pri­pad­ni­ka OUP. Je­di­ni nji­hov za­da­tak je bio da bri­nu za bez­bed­nost no­vi­na­ra.
– Po­li­ci­ja je ovog pu­ta vr­lo ko­rekt­na i ose­ća­li su da će na­red­nih no­ći uz me­ne uvek bi­ti ne­ko od uni­for­mi­sa­nih po­li­ca­ja­ca – na­gla­ša­va pre­bi­je­ni no­vi­nar. – Ra­den­ko Pe­tro­vić, na­čel­nik OUP Lo­zni­ca, ja­vio mi se i re­kao da će na­red­nih da­na pru­ža­ti po­moć i da će na­sta­vi­ti da tra­ga­ju za na­pa­da­čem i nje­go­vim na­lo­go­dav­ci­ma. Po­li­cij­sko ru­ko­vod­stvo, na če­lu sa Pe­tro­vi­ćem i ko­man­di­rom Sla­vi­šom Mi­tro­vi­ćem, od sa­mog pri­ja­vlji­va­nja sta­vi­lo mi se pot­pu­no na ras­po­la­ga­nje. Obo­ji­ca su mi re­kli da ih bez ika­kvog us­te­za­nja zo­vem u bi­lo ko­je do­ba da­na i no­ći.
Mi­trić se na­da da će ope­ra­tiv­ni rad po­li­ci­je i in­for­ma­ci­je ko­je im do­sta­vlja bi­ti do­volj­ne da se utvr­di ime­nom i pre­zi­me­nom ko sve sto­ji iza ovog, još jed­nog ban­dit­skog či­na.

Srđan Kraljević