Pink gora pobediti mora!

Direktor crnogorske Agencije za radiodifuziju Abaz Džafić poručio je da se Pinku „smeši“ ukidanje licence, a kao ključni razlog naveo je to što program ne proizvodite u Crnoj Gori?!
– To su besmislice. Mi određujemo gde nam je najjeftinije da proizvedemo program. A proizvodimo ga tamo gde nam je lakše i isplativije, kao i sve velike svetske mreže. Valjda je sadržaj bitan, a ne to gde ćemo ga proizvesti.

Ipak, čini se da je ceo problem nastao kada ste ukinuli informativni program na crnogorskom Pinku?
– Jeste malo nelogično to što je Džafić taj problem s proizvodnjom crnogorskog programa uočio baš u trenutku kada mi ukidamo jedan od naših servisa. To je sumnjivo, da ne kažem da – smrdi.

Kažu da je taj informativni program bio prilično naklonjen opciji nezavisne Crne Gore. Da li je to bio razlog da ga ukinete?
– Postoje naznake da je informativni program crnogorskog Pinka bio debalansiran i to je bio osnovni razlog moje odluke. Nisam stigao da ispratim informativne emisije crnogorskog Pinka, ali sam čuo od nekih ljudi da je redakcija negde bila naklonjena tamošnjoj vlasti i opciji nezavisne Crne Gore. Ako ne možemo da budemo sigurni da će taj servis biti izbalansiran i profesionalan, bolje da ga nemamo.

Da li je neko iz Beograda uticao da ukinete informativni program?
– To je tzv. Abaz kafe pitanje, na koje ste vi naseli. Razmislite, nije logično da bilo koji uticaj rezultira ukidanjem – uticaji i pritisci obično rezultiraju profilisanjem sadržaja političkog programa. Odgovor je – apsolutno ne!

A optužbe Abaza Džafića da ispijate kafe s Koštunicom?
– U životu sam nekoliko puta sreo premijera Srbije, na nekim prijemima. Razmenili smo kurtoazne pozdrave. Ja sam pio votku, a on nije pio ništa. Za razliku od Koštunice, sa Abazom sam pio i kafe, i još koješta… Glavni problem je to što smo mi u Crnoj Gori izuzetno gledani, a nismo dozvolili da neko taj rejting troši za svoje političke ciljeve. Ne želim da redakcije Pinka budu bilo čije političke ekspoziture.

– Hoću da čitav region povežem telemostom i da Pink bude medijski lider na Balkanu. To je teško kad pomisliš da su se ti narodi doskora ubijali, jedni drugima palili kuće i krali televizore. Zasad nam dobro ide. Ponosan sam na informativni program u Bosni – dva entiteta, tri naroda, mnogo komplikovanije nego u Crnoj Gori, ali nam se tamo nikad nije dogodio Abaz! Mada ih u Bosni, mislim Abaza, ima mnogo više nego u Crnoj Gori.

Vi ste pomalo kontroverzna ličnost, s jedne strane „trujete“ narod „Grandom“, a s druge strane pričate o modernim svetskim procesima. Kako je to moguće?
– Kad je u pitanju „Grand“, njega mnogi, iako ima odličan rejting i odraz je naše realnosti, smatraju za televizijsko dno. Moram reći da sam mnoge od tih samozvanih prvoboraca građanske svesti svojim očima video u kafani, u mnogo ruralnijem i brutalnijem ambijentu od onog na sceni „Granda“, kako seku vene na istu vrstu, ali još gori oblik te iste muzike. To samo govori o njihovom licemerju, a narodnjaka na Pinku nedeljno ima oko dva, dva i po sata. Ko ne veruje, nek uzme štopericu.

Plaši li vas sudbina Bogoljuba Karića?
– Ne, zašto bi? Ja svoje poreze plaćam redovno, dajem državi ono što joj pripada i spavam mirno. Bogoljuba ne bih komentarisao, jer je čovek u vrlo nezavidnoj poziciji. Na kraju krajeva, imamo odličnu kondiciju za bilo kakav nasrtaj koji bi mogao da usledi…

Zašto kažete kondicija, a mislite na pare?
– Pa, ne mislim samo na pare. Mi smo velika kuća, država od nas ubire velike prihode. Mislim da nikome normalnom ne može pasti na pamet da udari na Pink. Ali, nikad ne reci nikad!

Ne planirate da jednog dana osnujete političku partiju?
– To ne, sigurno. To je jedno od mojih najstabilnijih opredeljenja. Politika nikad, barem ne u ovom životu!