EN
Veliki broj građana Srbije oštećen je u piramidalnoj prevari kineske firme „Kangaroo treasure“ čiji su predstavnici nakon nekoliko meseci, sa njihovim novcem, nestali sa lica zemlje. O svemu je obavešteno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, u kojem su za Euronews Srbija potvrdili da je u pitanju prevara navodeći da broj prijava prevarenih raste – sa današnjim danom stiglo ih je 150.
Naime, kako na sajtu Agencije za privredne registre (APR) piše, početkom aprila u Srbiji je registrovana firma „Kangaroo treasure doo“, a kao vlasnik ove kompanije navodi se državljanin Narodne republike Kine. Veoma brzo, prema navodima ljudi koji su počeli da rade za ovu fimu, a koji su pričali za medije, ona se pojavila i na internetu nudeći posao i brzu zaradu.
Mnogi su ušli u „internet bajku“ o lakoj zaradi koja je početkom oktobra doživela krah i hiljade građana Srbije dovela do očaja. Kako je sve funkcionisalo?
Korisnici bi za firmu saznali putem društvenih mreža i zatim bi se javili na oglas. Njihov zadatak je bio da podižu rejting proizvoda na poznatim platformama kao što su Amazon, Alibaba, Ebay, odnosnodo da ostavljaju pozitivne komentare ispod proizvoda.
Zaposleni bi otvarali naloge na svoje ime i na virtuelnom računu bi dobijali određeni novac. Oni bi zarađivali tako što bi po ostarenom zadatku taj iznos bio uvećan za 0,1 odsto. Takoše, mogli su da biraju između dve mogućnosti – da zadatke odrađuju samo sa poklonjenih 200 dinara, što bi im donosilo tek minimalnu zaradu, ili da na račun koji im je otvoren na platformi uplate svoj novac, za šta se većina i odlučivala.
Priču je za RTS potvrdila Andrijana Glišić koja je istakla da je cifra na računu koju su imali na platformi bila presuda za zaradu.
„Imala sam zadatak da odradim nekoliko zadataka dnevno. U zavisnosti od depozita koji se nalazio na mom računu koji je povezan sa platformom. Dakle, ako recimo imate 8.000 dinara depozita uplaćeno na računu platforme vi ste imali osam dinara zarađeno po jednoj reklami“, priča Glišić.
Osim toga, prema navodima korisnika, sistem je bio piramidalan, tačnije, podsticao je članove da šire mređu tako što je zarada za svakog novog radnika i njima donosila novac. Preciznije – što je više rastao broj povezanih članova, to je i zarada bila veća.
Međutim, mnogi su doživeli šok kada su shvatili da ne mogu da podignu novac, iako su nekoliko put apokuašvali. Dobili su obaveštenje da zbog novog plana sa lokalnom poreskom administracijom kompanija mora da upalti određeni porez, što se očekivalo i od članova. Ubrzo je presala da funkcioniše korisnićčka podrška, a aplikacija je ugašina.
Reagovalo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal
Priča je stigla i do Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal odakle su za Euronews Srbija rekli da je do današnjeg dana zabeleženo 150 prijava, ali i da taj broj stalno raste. Navode i da je o svemu obvešteno Ministarstvu unutrašnjih poslova i SBPOK.
„Obaveštenja su zatražena radi razjašnjenja činjeničnog stanja i utvrđivanja dokaza. S obzirom na navode krivičnih prijava, mi smo mogli da zaključimo da se u tom momentu radilo o šteti od pet miliona dinara i više. Međutim, imajući u vidu i druga saznanja koja imamo, izgleda da je ta šteta veća. Posebno tužilaštvo za VTK očekuje dostavljanje odgovora na navedene zahteve radi preduzimanja daljih tužilačkih radnji i donošenja odluka o toku postupka“, rečeno je iz ovog tužilaštva.
Zbog svega na Fejsbuku je nastala i peticija pod nazivom „Pravda za članove „Kangaroo treasure“ gde se navodi da je njihova želja da se ovoj kompaniji uđe u trag kako bi oštećeni povratili novac.
„Platforma Kangaroo Treasure je nestala preko noći. Dosta ljudi su uložili svoj novac pa čak i dizali kredite. Ljudi koji su vodili ovu platformu uveravali su nas da je sve legalno. Želimo da se uđe u trag lopovima i da se vrati naš ULOŽEN novac ako je to ikako moguće i da se prijavi nadležnim organima“, navodi se u pozivu na Fejsbuku.
„Klasilčna šema piramidalne prevare“
Odavno je poznato da prema onome što deluje bajkovito u poslovnim ponudama preko interneta uvek treba imati veliku dozu rezerve, tvrde stručnjaci za informativnu bezbednost.
Bojan Perkov istraživač Share fonadicje kaže za Euronews Srbija da je u pitanju kalsična piramidalna prevara, gde se internet koristio kao sredstvo za prevaru, za razliku od fišing prevare za šta je potrebna veća informatička pismenost i znanje.
„Ovde su korišćenje klasične tehnike za manipulaciju i preveru putem inteneta. Ono što smo mogli da vidimo je to da u pitanju tipična piramidlana šema zbog veće zarade preko interneta. Internet inače nudi te mogućnosti da vi onlajn možete da zaradite neki novac, pa je to u ovom slučaju on iskorišćen kako bio oni koji su imali nameru da prevare mogli da se ne vide“, kaže Perkov.
Kako navodi, prevara je osmišljena detaljno jer su oni koji su hteli da prevare se takođe posvetili prevari ali na drugačjij način, tako što su otvarali firmu zvanično i manipulisali preko društvenih mreža i socijalnih aplikacija.
„Suština je u tome da se stalno na rauzličite načine ljudi navode da se daje novac tako što im se obećava laka i brza zarada bez puno truda.
I Luka Milinković, stručnjak za informacionu bezbednost kaže za RTS da je u pitanju šema koja je ljude navukla preko inteneta tako što im je nudla dobru zaradu.
„Piramidalna šema uključuje neki neodrživi biznis model, koji nudi neku zaradu svim ljudima koji se uključe a sa druge strane koncipiran je tako da onaj koji ga je osmislio prvenstveno ostvari zaradu i naravno svi drugi na kraju budu prevareni. Ovde se čak pominju i poreski inspektori gde kažu slušaj ovde mora da se plati određena suma novca koji ne može firma da plati već svaki pojedinac. Sve to ukazuje upravo na te prevare“, rekao je on.
Psihoterapeuti: Potreban oprez, ćelja za zaradom može da prevlada
Psihoterapeuti upozoravjau na oprez i navode da često može da ga prevlada želja za rizikom i lakom zaradom.
Psiholog Ana Vlajković podseća da ovo nije prvi slučaj masnove prevare ljudi kada je novac u pitanju. Ona je podsetila na slučaj priamidlane prevare iz devedesetih godina prošlog veka, kada je veliki broj građana izgubio veliki novac uloživši ga u Dafiment i Jugoskandik. Razlika je, kaže Vlajković, što je ovo sada savremeniji metod koji je uključio i internet, ali je poenta ista – laka, brza i velika zarada. Kako je istakla, postoje ljudi koji su skloniji rizičnijim ponašinjama i to se ne menja.
Ovo potvrđuje i psihoterapeut Aleksandra Đurić koja je i transkacioni analitičar, što zapravo podrazumeva analizu komunikacije. On je za Euronews Srbija, komentarisući ovaj slučaj, naveo da je reč o selektivnom pristupu informacijam nezavisno od toga koliko je prevara bila dobro smišljena.
„Kada hoćemo malo da ulepšamo stvarnost onda selektivno briamo informacije koje će se suštinski uklipiti u ono u šta verujemo. Koliko god da je neka prevara dobro smišljena uvek uz detaljnju analizu mi dođemo do toga da ipak treba uključiti neku kočnicu. U ovom slučaju to nije tako, jer je osoba bila preplavljena određenim emocijama da nešto zaradi“, kaže ona.
Ona to objašnjava izrarazom „ružičaste naočare“, nakon kojih, često, kaže dolazi do otrežnjena.
