EN
Kada je kompanija Ringier Srbija krajem avgusta svoj vlasnički udeo u NIN-u poklonila generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović, poručeno je da novi vlasnik neće uticati na rad i uređivačku politiku najuglednijeg informativnog nedeljnika u Srbiji.U novinarskim krugovima je to dočekano sa skepsom, a da se u NIN-u nešto ozbiljno dešava pokazala je i odluka zamenice glavnog i odgovornog urednika Vesne Mališić da se penzioniše i odbije poslovnu ponudu rukovodstva.
„Nisam se umorila od posla i neću napustiti novinarstvo. Otišla sam u zasluženu penziju i odlučila da ne pristanem na ponudu koju sam dobila od menadžmenta NIN-a, a novinarstvom ću da se bavim dok budem disala“, rekla je Mališić, ne navodeći razloge zbog kojih je odbila ponudu menadžmenta.
PR služba NIN-a objavila je saopštenje ovim povodom, a glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk najavio je odgovor redakcije narednih dana. Priča se da je moguće da NIN napusti još nekoliko urednika i novinara.
Ova rođena Kotoranka, diplomirala je na beogradskom FPN, spada u legende ovdašnjeg novinarstva, kojim se bavi od 1982. godine.
Bila je deo redakcija Duge, Blica i NIN-a, u kojem je provela poslednjih 14 godina. Sarađivala je i sa televizijama RTV Crna Gora, RTV Hrvatske i Studio B u Beogradu. Članica je Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Međunarodne federacije novinara.
Bavi se i publicistikom. Izdala je nekoliko knjiga intervjua: „Čovek od straha“, „Razgovori o krizi“, „San o Srbiji“, razgovori sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem i reportaža „Kutija od kartona“. Zajedno sa Miletom Grozdanićem objavila je monografiju o vajaru Miju Mijuškoviću „Mijo“.
Iako se još spekuliše šta stoji iza odlaska Vesne Mališić iz NIN-a, ovo nije prvi put da ima problem sa menadžmentom redakcije u kojoj radi.
Zajedno sa kolegom Miroslavom Mikuljancem i foto-reporterom Željkom Šafarom, 2001. godine otpuštena je iz Blic njuza, zvanično zato što su honorarno radili za još jedne novine. Tužili su Blic, a Sud je presudio u njihovu korist, navodeći da su otkazi bili nezakoniti.
Obratili su se i Evropskom sudu za ljudska prava, koji je utvrdio da je Srbija povredila njihovo pravo na pravično suđenje i delotvoran pravni lek.
Njene analize naše stvarnosti pažljivo se čitaju i slušaju.
„Živimo kao u horor filmu. Sve monstruoznosti koje mogu da se zamisle nama se dešavaju. Svakodnevno. I to više njih odjednom. Od tolike brutalnosti možda više nismo u stanju da razaberemo šta je normalno a šta nije. Jer predugo živimo u okruženju i slikama strave i užasa“, pisala je pre skoro tri godine.
Svojim tekstovima i gostovanjima u raznim TV emisijama ne libi se da kritikuje pravac kojim vlast vodi Srbiju.
„Mnogo puta smo videli kako izgleda kada imate diktatora. On vas odvede u ratove, a vi mu i dalje aplaudirate. Onda se sve preko noći završi i niko se ne seća da je bio za Miloševića. Imam utisak da je slična matrica sa Vučićem, samo mi se čini da je on ozbiljniji tehnolog vlasti. Ništa ne prepušta slučaju, celo društvo je stavio u službu vlasti, sve institucije, mehanizme, mnogo ljudi“, izjavila je svojevremeno za Novu S.
Izvor: Danas
