EN
Kako je objasnio, kriterijumi za ono što može da se objavi i ono što se baca, nekad su bili drastično stroži i postojala je odgovornost za objavljenu reč: „Dogodilo se nešto u toj medijskoj tranziciji i u toj degradaciji medija. Onog trenutka kad su novine počeli da zovu proizvodom, krenulo je sve nizbrdo. Novinarstvo zaista nije rikotaža, gde danas treba da napraviš dvadeset štepova za farmerice ili da prišiješ hiljadu i dvesta dugmadi. Novinarstvo je od danas do sutra, 24h. Novinari novinarstvo žive 24h, barem sam ja u ono neko vreme živeo novinarstvo 24h. Da li sam čitao, da li sam se družio… Tih osam sati koje sam hteo da uštedim kad sam odabrao novinarstvo da ne bih imao fiksno radno vreme, sam duplirao u stvari, ali ne mogu da se žalim“, rekao je Ranko Pivljanin i osvrnuo se na kvalitet tekstova danas i ranije: „Da je sreće,danas bi se lakše pisali tekstovi, brže. Možda se lakše i brže pišu, ali bolje se sigurno ne pišu. Mogu slobodno tako da kažem da sam danas prinuđen da objavljujem nešto što pre tridesetak godina ne bi smelo da se odnese uredniku. Ne kažem da sam sada izgradio neke previsoke kriterijume, ali ostalo je u meni kako bi to trebalo da izgleda“, istakao je.
