ČESTO prekidanje programa reklamama, ili maratonski blokovi EPP-a, posle kojih se skoro zaboravlja šta se počelo gledati, kvare ugođaj i nerviraju televizijsku publiku.
Takvo poigravanje strpljenjem gledalaca moglo bi uskoro prestati, jer se zakonom o oglašavanju, o kojem će se poslanici uskoro izjasniti, između ostalog, reguliše i način reklamiranja u medijima. Komercijalne televizije moći će da za oglašavanje odvoje ukupno 20 odsto dnevnog programa, ili 12 minuta na sat, dok je upola manje reklamnog prostora dozvoljeno javnim servisima.
Seča programa nasumice, uglavnom kada je najzanimljiviji, takođe više neće biti dozvoljena. Emisije TV prodaje sele se u termine iza ponoći, a ljubitelji sporta moći će da odahnu i ne strahuju više hoće li umesto golova i penala na ekranu gledati reklame za pivo ili deterdžent. Oglašavanje tokom prenosa sportskih manifestacija biće, naime, dozvoljeno samo u poluvremenu ili dok traje tajm-aut. “Uskakanje” reklama dok traje film biće dozvoljeno na 45 minuta, ili na 20 ako je programska celina duža od 90 minuta.
Sve ovo obradovaće gledaoce, ali ne i marketinške službe televizija, koje od reklama žive i glavni su medij za oglašavanje. Potvrđuju to i podaci agencije AGB prema kojima je realna vrednost ukupnog medijskog tržišta sa 30 miliona dolara iz 2001. godine porasla na 80 miliona evra u prošloj godini. Od toga se najviše slilo u televizijske kase. Realna vrednost TV tržišta u 2001. godini bila je 22 miliona dolara ili 71 odsto vrednosti ukupnog medijskog tržišta, dok je prošle godine iznosila 52 miliona evra ili 65 odsto vrednosti ukupnog medijskog tržišta.
Mada suština zakona o oglašavanju nije reklamno disciplinovanje televizija, novi režim oglašavanja imaće i svoje posledice, procenjuje Žozef Lončar, član Komisije za marketing Međunarodne trgovačke komore. On smatra da će i privrednici kao oglašivači njime biti na gubitku, pa i u delu koji se odnosi na TV reklamiranje. Kao primer navodi zakonom predviđenih 12 reklamnih minuta za komercijalne televizije.
– Ako je dozvoljeno reklamiranje na 45 minuta videćemo kako će ih televizije rasporediti. Hoće li ih, na primer, vrteti na početku filma, posle 45 minuta i na kraju. Da se ne bi gubila pažnja gledalaca reklame ne bi trebalo da traju duže od tri minuta, pa TV kuće dugim reklamnim blokovima rade na svoju štetu. Jer, piplmetri pokazuju da se tada najčešće prelazi na druge kanale. Taj pad gledanosti, naravno, ne ide u prilog onima koji daju novac za reklamu. Zbog toga će se radije reklamirati na drugoj TV stanici – objašnjava Lončar.
Naš sagovornik smatra da postoji opasnost da rigorozni zakon uguši neke domaće robne marke, pa i kroz sistem medijskog reklamiranja. Jer, smatra Lončar, na redukciju reklama televizije će najverovatnije odgovoriti poskupljenjem svojih reklamnih sekundi.
– To bi mogao biti dodatni problem za našu nejaku privredu. Naime, televizije bi na taj način indirektno dale podršku velikim stranim oglašivačima kojima neće biti problem da izdvoje više novca za reklamiranje i tako potisnu domaće proizvođače – kaže Lončar i podseća da su poslovni efekti i oglašavanje u korelaciji.
Inače, prema nekim procenama poskupljenje TV sekundi moglo bi da bude višestruko, a osim što bi se loše odrazilo na oglašavanje domaćih proizvođača, njihov novac mogao bi da se preusmeri u druge, jeftinije medije.