EN
Šaljivac je izlazio od oktobra 1850. godine, a pretežno je sadržao karikature koje je crtao slikar i začetnik srpske karikature Dimitrije Avramović. Časopis je na satiričan način pratio pojave u kulturnom životu, političke i događaje iz svakodnevnog života. Izašlo je 16 brojeva, a na kratko vreme izlaženja je uticala državna cenzura i besplatno deljenje časopisa. Poslednji broj je izašao u februaru 1851. godine.
Listovi koje je svojim karikaturama obeležio Dragutin Damjanović
Od 1881. godine, nešto više od godinu dana, izlazio je nedeljnik Dar-Mar – list za šalu, satiru i zabavu. Objavljivao je saritične pesme, kraće tekstove i karikature koje je crtao Dragutin Damjanović. Vlasnik časopisa bio je Aksentije Mijatović, a urednik Ljubomir Petrović. List je veliki broj tekstova posvetio aferi Bontu koja se odnosila na finansiranje izgradnje železnica u Srbiji. U listu su najviše ismevani tadašnji predsednik vlade Milan Piroćanac i ministar finansija Čedomilj Mijatović.
Zbog tajne konvencije potpisane između Austrougarske i Kneževine Srbije, Dar-Mar je napao naprednjačku vlast, ali i druge političke stranke. Posebno su na meti ovog časopisa bili listovi Samouprava Pere Todorovića, Srpska nezavisnost Laze Kostića i Videlo Lazara Komarčića. Mesec dana kasnije, Dar-Mar je obavestio čitaoce da menja uređivačku politiku. Počeo je da podržava naprednjake, a svoju satiru je okrenuo prema novonastalom listu Brka, koji su pokrenuli liberali.
Damjanović je izdavao i nekoliko svojih listova, ali su svi bili kratkog veka. Jedan od njih bio je Era, list koji je izlazio samo nekoliko meseci 1882. godine, a objavnjeno je ukupno devet brojeva. List je zastupao politiku napredne stranke, u čijoj je štampariji i štampan. Objavljivao je šaljive pesme, prozu i karikature. U zaglavlju lista se nalazio moto, stih koji je napisao Branko Radičević: Ao Ero, tvrda vjero.
Pored konkurentskih listova, Era je napadao i opozicione liberale i radikale, a naročito Jovana Ristića i Nikolu Pašića. Veliku pažnju je poklanjao karikaturama, koje su ponekad bile objavljivane i preko cele strane.
Časopis Gedža je izlazio tri godine, od 1892. godine, a vlasnik, izdavač i urednik bio je Naum Dimitrijević, satiričan prema vladajućoj dinastiji. Spada u najčešće zabranjivane listove, a brojevi su često bili plenjeni. Damjanović je crtao karikature za list.
Kao ilustracija humora iz 19. veka, evo vica iz lista Gedža o Malom Stevi, iz petog broja 1892. godine.
„- Šta ćeš biti Stevo, kad porasteš?
– Biću vojnik.
– Ali, kao vojnik možeš poginuti.
– Od boga?
– Od neprijatelja.
Steva posle kratkog razišljanja:
– Onda ću ja da budem neprijatelj.“
(Gedža, peti broj, 6. decembar 1892. godine)
(Gedža, broj 26, 27. april 1895. godine, karikatura na naslovnoj strani koja ismeva listove Odjek, Srpska nezavisnost i Videlo)
Dimitrijević je 1897. godine osnovao nedeljni list Šilo, koji je bio posvećen isključivo šali i nije se bavio politikom. Jedan od razloga zašto se klonio političkih tema bila je cenzura, koja je za vreme režima kralja Aleksandra Obrenovića bila veoma izražena. List je izlazio dve godine.
Kao vanredno izdanje Narodnog lista 1902. godine se pojavljuje časopis Selja. Vlasnik i prvi urednik bio je Sava Šibalić. Zbog tekstova u brojevima 10 i 36, odgovorni urednik Isidor Riđački je bio kažnjen zatvorskom kaznom. U ovom listu Damjanović je svojim karikaturama najviše ismevao i kritikovao političare Milovana Milovanovića i Nikolu Pašića.
Sledeći list koji je Damjanović osnovao bio je Zort, list za politiku i društvenu šalu i satiru. On je nacrtao sve karikature u jedinom objavljenom broju ovog šaljivog časopisa. Na naslovnoj strani je bila karikatura Nikole Pašića, koji drži đavola za rep.
Glumac i reditelj Brana Cvetković u satiričnoj štampi
Cerekalo je list koji je, 1893. godine, pokrenuo Brana Cvetković koji je u to vreme bio đak realke, tako da ovaj list pripada đačkoj periodici i pisan je rukom.
U centralnom delu naslovne strane lista nalazila se ilustracija nasmejanog čoveka koji je obučen u frak, nosi kratke pantalone i u desnoj ruci drži cilindar, dok levom rukom pokazuje na sebe. Na prvoj strani su objavljivani stihovi koji su opisivali koliko će često list da izlazi: Ovaj list izlazi kako kada može – izaći će kad ga urednici slože! A pošto se ne zna dokle će da traje, zato list se ovaj samo na broj daje.
(Cerekalo, prvi broj, januar 1893. godine)
Cvetković je kasnije bio vlasnik i urednik zabavnog lista Satir koji je izlazio tokom 1902. i 1903. godine. Ukupno je objavnjeno 57 bojeva, pod stalnom prismotrom policije zbog tekstova uperenih protiv režima. Izlazio je nedeljom. Saradnici lista su bili Branislav Nušić, Stevan Sremac, Milorad Mitrović, Dragomir Brzak i drugi.
Vodeni cvet je bio prvi šaljivi list koje je, 1908. godine, pokrenulo Srpsko novinarsko udruženje, a izašlo je samo nekoliko brojeva. Urednik lista je bio Branislav Nušić, predsednik novinarskog udruženja, a Cvetković je sa svojim karikaturama bio glavni saradnik. Značajan je doprinos i Nauma Dimitrijevića, nekadašnjeg pokretača i urednika satiričnog lista Gedža. List je promovisan na Adi Ciganliji gde se održavao Trojički sabor, uz podršku kralja Petra I Karađorđevića. Na Adi su bili postavljeni paviljoni za narodnu zabavu, a za vreme vašara i karnevala i cenzura prema štampi je bila tolerantnija.
Pesma Glistina elegija, iz petog broja časopisa Vodeni cvet:
„Ako ikad ko izradi
Da se dignu tu, na Adi
Kakve biste,
Čij bi treb`o lik da bude?
Vi mislite važne ljude?
Ne, već – gliste
Jer su samo trudi njeni
Što se Ada ozeleni,
Nikne trava
Njeni trudi sve to stvore
Jer ona vam Adu ore
Preorava.
Diž`te spomen, adski gosti,
Iz duboke zahvalnosti
Srca čisti.
I urežte malo niže:
`O putniče priđi bliže
Blagodarni narod diže
Ovaj spomen njoj što gmiže
Vrednoj glisti`“
(Vodeni cvet, broj 5, 3. jun 1908. godine)
Srpsko novinarsko udruženje je kasnije, 1935. godine, pokrenulo satirične, mesečne novine Ošišani jež. Jedan od osnivača bio je karikaturista i novinar Dragan Savić, a naziv je smišljen u kafani Ginić, koja se nalazila na mestu današnjeg Doma omladine u Beogradu. Deo naziva „ošišani“ je predstavljalo asocijaciju na predratnu cenzuru, koja je pre svakog izlaska lista brisala članke koji nisu bili po volji vladara. Posle Drugog svetskog rata izlazio je pod nazivom Jež, jer cenzure, navodno, više nije bilo.
Na naslovnoj strani prvog broja 1944. godine Logorskog ježa pisalo je: Otkad neki čudni zvuci sa Karpata ozgo bruje, u logoru saznali ste, jež se neki pojavljuje. Gde sam se ja dosad krio to će večna tajna biti, ali odsad ja se nadam da vas neću napustiti.
(Ošišani jež, prvi broj, 8. april 1944. godine)
Spadalo je bio nedeljni ilustrovani list za šalu i satiru koji je izlazio tokom 1914. i 1915. godine, u izdanju Straže. Brana Cvetković je bio ilustrator, karikaturista i pisac satiričnih priloga. Autori priloga su se uglavnom potpisivali pseudonimima, a list je imao samo četiri stranice.
Aforizam iz prvog broja 1915. godine, iz časopisa Spadalo o Cigi i Švabi:
„Neki pop dovede svojoj kući nekog Švabu i Cigu da mu cepaju drva. Prvo će malo da ih časti, a posle će svaki na svoj posao. Kad su im izneli ručak reći će pop:
– Ko će pojesti ovu čorbu?
– Ja ću – odgovori Ciga
– A, ko će pojesti ostalo jelo i popiti vino? – opet će pop
I to ću ja – dočeka Ciga
– E, sad ko će cepatii drva?
– Ta, progovori i ti koju, usta ti otpala, uvek ja da govorim! – okrenu se sada Ciga Švabi“
(Spadalo, prvi broj, 18. januar 1915. godine)
Cenzura humorističke štampe
Grbonja je bio humorističko-satirični list iz 1886. godine i izašlo je ukupno 11 brojeva. Urednik je bio slikar i pisac Dimitrije Mita Avramović. Moto lista bio je: List se ne drži nijedne političke partije, no šiba sve što je za osudu. Vojislav Ilić je u ovom listu objavio svoje tri pesme – Već se kupa, Crni veo i U lov!
Zbog napada na vladajuću Naprednu stranku, list je ugašen. Vlasnik lista Milan Kosanović tada napušta Beograd, odlazi u Vršac i tamo 1891. godine pokreće novi satirični list Mirođiju koji je izlazio dva puta nedeljno.
Nedeljnik Čeprkalo je izlazio tokom 1898. godine i ukupno je objavnjeno pet brojeva. Kako bi izbegao cenzuru list je izbegavao političke teme, a naročite one koje su se odnosile na kraljevsku porodicu. Umesto toga, bavio se međunarodnim političkim prilikama.
Šaljivčina – list za šalu i rasterivanje brige, izlazio je u dva navrata, najpre godinu dana od 1891. godine. Tada su kao autori šala bili Milorad Mitrović i Milorad Pavlović Krpa. List je obnovljen 1899. godine, ali ponovo samo na godinu dana. Donosio je kratke forme i aforizme preuzete iz druge štampe. Među prvim listovima je navodio izvore odakle preuzima anegdote, viceve i aforizme.
Kao podlistak Malog žurnala 1902. godine nastaje Dr Ćosa. Izlazi godinu dana, a kao urednici se ističu Petar Savić i Miloš Vićentijević. Bio je protiv naprednjačko-radikalskog programa. Na naslovnoj vinjeti lista Pašića i njegove radikale šiša Dr Ćosa. Na udaru ovog lista je bio i ministar finansija Vukašin Petrović. Zbog priloga o kralju Aleksandru često je zabranjivan. Izlazio je dva puta nedeljno.
Humoristički rukopisni list Dum-Dum izlazio je od 1914. godine. Izašlo je oko 30 brojeva. U Prvom svetskom ratu objavljivan je do povlačenja srpske vojske kroz Albaniju, ali je menjao nazive da bi bio zanimljiviji, npr: Granata – Nezavisni eksplozivni organ municione kolone Dunavske divizije trećeg poziva, za kiselo mleko, uske suknje i dvodomni sistem; Jevroplan – Izlazi svaki dan kad ne duva vetar; Mitraljeske vesti – Izlazi 500 puta u minuti.“; Neutralni glasnik – Izlazi svake nedelje ni po babu ni po stričevima, već po potrebi boga trgovačkog… Izlazio je do ulaska srpske vojske u Skadar. U oktobru 1915. godine pripremljen je jubilarni broj, ali nije štampan.
