„Od 14 slučajeva u četiri je doneta odluka da je prekršen kodeks novinara, a u svim slučajevima reč je o dnevnim novinama ‘Press’. U ostalim slučajevima kodeks nije prekršen“, rekla je Novaković.
Prema njenim rečima, od 14 rešenih žalbi po četiri su podnete protiv „Večernjih novosti“ i „Pressa“, tri protiv „Politike“ i po jedna protiv NIN-a, „Blica“ i „Vremena“. Četiri žalbe koje su u proceudiri podnete su protiv Blica, Presa, Alo i Večernjih novosti.
Ona je dodala da su se u tri slučaja žalile institucije, u četiri nevladine organizacije, a žalbe su najčešće podnošene zbog navodne neobjektivnosti i pristrasnosti u informisanju.
Član Komisije za žalbe Zoran Ivošević naveo je da je Mreža „Žene protiv nasilja“ podnela žalbu protiv „Pressa“ i da je ona usvojena, jer se radilo o narušavanju privatnosti u lokalnoj sredini.
Žalba nekadašnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića na tekst „Vlast štiti bivšeg ministra“, koji je objavljen u NIN-u je odbijena, naveo je Ivošević, a odbijene su i žalbe KBC „Bežanijska kosa“ podnete protiv tri medija zbog tekstova o smeni direktora.
Guverner NBS Dejan Šoškić je, kako je naveo Ivošević, podneo žalbu protiv Pressa zbog serije od sedam članaka, objavljivanih u februaru i martu ove godine, a koji su govorili o njegovim ovlašćenjima u kretanju kursa dinara i vođenu fiskalne politike. Ta žalba je usvojena.
Usvojene su i žalbe Gej-lezbejskog info centra i nekadašnjeg upravnika Narodne biblioteke Sretena Ugričića, koje su podneli protiv Presa.
Predsednica UNS Ljiljana Smajlović naglasila je da treba popularizovati mogućnost da građani mogu da se žale, jer čitaoci treba da zanju istinu, da ne bude senzacionalizma i vređanja u medijima.
„Moramo to da radimo, jer ova profesija nije ugrožena samo od vlasti i tajkuna, već i od neprofesionalnih novinara“, naglasila je Smajlović.
Predsednik NUNS Vukašin Obradović naveo je da je u toku proces izmena i dopuna Kodeksa novinara Srbije, koji je donet 2006. godine, i da je u tu svrhu formirana radna grupa koja bi trebalo da ga prilagodi novim vremenima.
Najznačajnije izmene u Kodeksu se, prema Obradovićevim rečima, odnose na korupciju u medijima, pitanje kada se novinari nalaze u sukobu interesa, kakva je njihova odgovornost prema izvorima i kako postići nezavisnost od pritisaka.
