EN
Sve poluge upravljanja informacijama su stavljene u službu aktuelne vlasti kroz njima bliskih, od njih zavisnih i povlašćenih televizija, što znači da je za ovakvu autoritarnu vlast nedopustiv svaki disonantni ton, a što bi bilo očekivano od televizije koja bi dobila tu famoznu petu frekvenciju a ne bi bila pod njenim uticajem
Pomalo zaboravljena priča o petoj nacionalnoj frekvenciji, koja nije dodeljena ni godinu i po dana od raspisivanja konkursa, trebalo bi ponovo da se aktivira jer su baš ovi izbori, i događaji nakon njih, pokazali zašto je ona značajna.
Gledaoci televizija sa nacionalnom pokrivenošću – Pinka, Hepija, B92 i Prve, nisu bili u prilici da objektivno sagledaju političku situaciju ni pre izbora, a kamoli u kampanji, jer su otvoreno prorežimske, zastupale isključivo stavove vlasti, uz krajnje negativnu i neprimerenu kampanju prema opozicionim strankama, u kojoj su posebno prednjačile Hepi i ružičasta televizija.
Za savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), nadležan za dodelu frekvencije, čujemo samo kada se predsednica ovog tela Olivera Zekić pojavi u javnosti sa nekim “performansom” poput nedavnog objavljivanja montirane fotografije u nacističkoj uniformi, koju je kritikovala šira javnost, a jevrejska zajednica osudila i tražila izvinjenje.
Savet REM-a raspisao je u julu 2022. konkurs za dodelu preostale, pete nacionalne frekvencije koja je upražnjena od 2012. godine, kada je dozvola oduzeta televiziji Avala.
Na konkurs su se prijavile televizije BK, KCN (Kopernikus), Nova S i Kurir a zbog odlaganja odluke o dodeli frekvencije, televizije Nova S i N1 su početkom decembra prošle godine obustavile emitovanje programa na 24 časa, uz poruku „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija“. Olivera Zekić je to shvatila kao pritisak, rekla da „neće da može frekvencija“ sve dok ona ne bude tako htela. Čime je još jednom pokazala samovolju i činjenicu da se u Regulatornom telu samo jedna osoba pita i samo jedna osoba o svemu odlučuju.
POLUGE U SLUŽBI VLASTI
U međuvremenu je Savet REM-a napustila Judita Popović, čiji stavovi su se znatno razlikovali od stavova Zekić, ne želeći više da daje legitimitet tom telu, koje samo postoji i faktički ništa ne radi. Popović ocenjuje za Dosije o medijima da postojeće televizije sa nacionalnom pokrivenošću svojim medijskim uslugama i programskim sadržajima onemogućavaju medijski pluralizam, samim time pružaju priliku vlasti da manipuliše informacijama, odnosno da onemogući da do građana stignu blagovremene, istinite, objektivne informacije. Na taj način se, dodaje, onemogućava građanima da slobodno formiraju svoje mišljenje, a vlast dobija priliku da kreira paralelnu virtuelnu stvarnost.
Judita Popović ističe i da je iz navedenog razloga ključna uloga televizija sa nacionalnom pokrivenošću u mehanizmu autoritarnog vladanja.
„Sve poluge upravljanja informacijama su stavljene u službu aktuelne vlasti kroz njima bliskih, od njih zavisnih i povlašćenih televizija, što znači da je za ovakvu autoritarnu vlast nedopustiv svaki disonantni ton, a što bi bilo očekivano od televizije koja bi dobila tu famoznu petu frekvenciju a ne bi bila pod njenim uticajem. Zato je peta nacionalna frekvencija, a pritom nezavisna, u datim okolnostima samo iluzija“, ukazuje Popović.
Prema njenim rečima, građani koji se obaveštavaju isključivo iz programskih sadržaja već pomenutih televizija sa nacionalnom pokrivenošću i javnih servisa, ostaju uskraćeni za mnoge ključne informacije, pa i informacije o aferama vlasti poput Jovanjice, Savamale, Belivuka, dva minuta sa naplatne rampe…
„A upravo je to i namera vlasti da manipuliše javnim mnjenjem, uskrati slobodu govora pa i slobodu mišljenja i zaključivanja“, navodi naša sagovornica, pa dodaje da je „bez sumnje plasiranje lažnih informacija, zatrpavanje javnosti sa kontradiktornim informacijama, onemogućavanje da se iz mora informacija iskristališu one istinite, dobrim delom iskreiralo i političke stavove građana koji idu u prilog ostanka SNS na vlasti“, navodi Popović.
SILOVITOST PROPAGANDE
Profesor Slobodan Cvejić, potpredsednik stranke “Srbija Centar” i takođe nekadašnji član Saveta REM-a, ističe za Dosije o medijima da je izveštavanje elektronskih medija sa nacionalnim pokrivanjem (frekvencijom) tokom poslednje izborne kampanje još jednom ukazalo na presudni značaj koji ovi mediji imaju na formiranje javnog mnenja i političkog opredeljenja u Srbiji. Dodaje da je “još izraženija nego na prethodnim izborima bila propagandna funkcija komercijalnih medija sa nacionalnom frekvencijom u korist vladajućeg režima, pre svega najgledanijih Pinka i Hepija, ali i našeg, građanskog, javnog servisa RTS“.
„Uzmimo za primer samo to da se na Pinku i Hepiju predstavnici druge najjače liste – a u Beogradu najjače, ako se odstrane kupljeni i ’uvezeni’ glasovi – Srbija protiv nasilja, nisu pojavljivali osim kroz zlonamerne i cinične komentare samoprozvanih političkih analitičara. Takođe, RTS je o izborima i rezultatima izveštavao nedovoljno i neobjektivno – samo neki od primera su postavljanje kamere koja izveštava o protestu protiv izborne krađe vladajućeg režima tako da hvata samo marginalni deo prisutnih, ili snimanje sa leđa izjave Marinike Tepić petog dana njenog štrajka glađu”, ukazuje Cvejić.
On dodaje da je ovo iznova otvorilo pitanje dodele pete frekvencije, tj. preostale zakonom predviđene dozvole za nacionalno pokrivanje emitovanim programom. Prema njegovim rečima, ova procedura je iž dalje u zastoju samovoljom Saveta REM-a.
„Ukoliko bi ovu preostalu frekvenciju u poštenoj utakmici dobila televizija koja bi unela raznovrsnost u nacionalni elektronski medijski prostor, stvorili bi se bar minimalni uslovi za objektivnije informisanje građana. Da li to daje nadu da bismo za planirane lokalne i ponovljene beogradske i parlamentarne izbore mogli da imamo demokratičniju medijsku atmosferu? Gotovo sigurno ne, jer vreme potrebno za realizaciju ovog konkursa i navikavanje publike na novost u ponudi sigurno daleko prevazilazi vremenski razmak do izbora koji bi trebalo da se održe u kasno proleće“, objašnjava Cvejić.
Naš sagovornik ističe da ne treba sa vladajućim režimom praviti trule kompromise, nego treba istrajati na zahtevima da se medijska scena potpuno uredi i vrati u zakonima propisane okvire: smeniti Savet REM-a, oduzeti nacionalnu frekvenciju svim komercijalnim medijima koji krše propise (a to su svi koji trenutno imaju dozvolu), proceniti koliko nacionalnih frekvencija Srbiji realno treba, dodeliti nove u fer uslovima.
„Osim toga, treba smeniti rukovodstvo RTS-a koje svojim sluganstvom nanosi ogromnu štetu društvu i privredi Srbije, i po zakonskoj proceduri i na transparentan način izabrati novo“, zaključuje Cvejić.
IŠČEKIVANJE NEMOGUĆEG
Povodom optužbi da zbog pritiska vlasti REM ne dodeljuje petu frekvenciju za nacionalnu pokrivenost, Zekić je krajem prošle godine za televiziju Pink rekla da peta frekvencija još nije dodeljena jer je jedna od televizija koje su konkurisale, Nova S, podnela tužbu.
„Nas je Nova S tužila zbog, po njima, produžetka roka za izdavanje dozvole za nacionalnu frekvenciju”, rekla je Zekić i dodala da dok je sa jednom od televizija koje su konkurisale u sudskom sporu “neće da može“ da REM izda dozvolu za nacionalnu frekvenciju.
„Prvo nek sud završi svoj posao, pa ćemo onda da odlučujemo”, rekla je tada Zekić za dnevni list Danas, upitana kada će Savet REM-a zakazati sednicu na kojoj će se dodeliti peta frekvencija.
Na konstataciju da proces pred Upravnim sudom može da traje godinama, odgovorila je: „Koliko traje, nek traje!“
„Ne možemo da se mešamo u rad pravosudnih organa. Je l’ ih neko bio po ušima da nas tuže? Nije“, navela je Zekić.
Nova S je tužila Upravnom sudu Regulatorno telo za elektronske medije zbog nedonošenja odluke po pitanju izdavanja dozvole za frekvenciju u zakonskom roku.
Stručnjaci za pravo su tada objasnili da spor koji se vodi pred Upravnim sudom nije prepreka za dodeljivanje frekvencije te da je reč o samovolji predsednice Saveta REM-a. S obzirom na to da taj spor može da traje i do nekoliko godina, pitanje je kada će frekvencija uopšte biti dodeljena.
