[box align=’box-left’ id=’4667′]
Sejdinović je na tribini u Subotici rekao da u Beogradu vlada potpuno nerazumevanje šta uopšte znači interkulturalnost.
„U Beogradu se nacionalne manjine doživljavaju kao egzotične grupe ljudi u nekim narodnim nošnjama, a Vojvodina se u Beogradu doživljava kao ruralno zaleđe“, ocenio je Sejdinović.
On je rekao da država u Srbiji mora da finansira javni interes i medijske proizvode, a ne pojedinačne medije.
„Privatizacija jeste bila loša, ali za to je kriva država što je uspostavila takav proces, a ne privatizacija kao takva“, kazao je Sejdinović.
Prema njegovim rečima, u medijima koji su u vlasništvu lokalnih samouprava po pravilu postoji višak zaposlenih a manjak novinara, što je neodrživo.
Sociolog Boško Kovačević ocenio je da odlaskom Kosova, Srbija više nije pluralno društvo, jer ona praktično više nije multietničko društvo.
„Vojvodina jeste, i pluralno i multietničko društvo, ali na delu je i dalje pokušaj nasilnog nametanja srpskog identiteta“, rekao je Kovačević.
Sociolog Milorad Đurić ocenio je da je interkulturalnost u Vojvodini u krizi, jer se povećava etnička distanca među pripadnicima različitih nacionalnih zajednica.
Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov rekao je da, kada je kultura u pitanju, manjine u Srbiji veoma često nemaju dovoljno prostora na kulturnoj sceni.
Tribinu na Otvorenom univerzitetu u Subotici je organizovao Centar za interkulturalnu komunikaciju (CINK) iz Novog Sada, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.
