ENU Medija centru u Beogradu je 21. jula na inicijativu Nebojše Popova, glavnog i odgovornog urednika „Republike“ – „glasila građanskog samooslobađanja“ održan „javni informativni razgovor“. Urednik lista koji godinama prati vlasničku transformaciju fabrike lekova „Jugoremedija“, kao što je ranije pratio gradove u kojima je pobedila opozicija, građanske parlamente, opsadu Sarajeva… ispričao je kako je 8. jula policija došla u redakciju beogradske „Republike“ i tražila podatke o njenoj poslovnoj saradnji sa „Jugoremedijom“, čije je reklame objavljivala. Našla je samo komplete starih novina. Pre toga je pretresen zrenjaninski stan Popova, a on pozvan na informativni razgovor u policiju.
„Republika“ se 22 godine bori protiv „stihije straha, mržnje i nasilja“, najpre u Jugoslaviji, onda u Srbiji i u onome što se posle četiri rata eufemistički naziva „regionom“. Da borba traje i danas videlo se u Beogradu i Zrenjaninu leta 2010.
Grupa 62 intelektualca, umetnika i novinara pozvala je javnost dan pre konferencije za novinare u Medija centru na osudu „policijsko-pravnog nasilja nad časopisom Republika i preduzećem Jugoremedija“.
„Verujemo da će primena brutalnog nasilja izazvati reagovanje svih pristalica parlamentarizma i podstaći demokratske inicijative koje će obuzdati čitavu spiralu nasilja, a ne samo NATO bombardovanje“, zapisala je hrabrost u uvodniku „Republike“ aprila 1999. koji je objavljen u vreme najstrože cenzure, kada su pred njom klekli listovi sa iste strane antimiloševićevske barikade.
Nikola Barović, advokat naglasio je na konferenciji za novinare kako policija nije naznačila u kom je svojstvu Popov pozvan u policijske odaje – kao svedok ili kao saučesnik neznano čega.
Dr Zagorka Golubović kaže da je ovim država preko policije poslala jednosmernu poruku u dva pravca – ne pokušavajte ništa slično onome što rade „Jugoremedija“ i „Republika“.
„Uspostavljanje temelja društva i države zahteva jedinstveno delovanje protiv onih koji su je razarali i uništavali. Ali, nezamisliva je demokratska država bez načelne opozicije i kritičke javnosti. Kako i kada će one nastati i ko će ih činiti, to je obrt koji se tek očekuje“, napisano je u komentaru „Republike“ nakon poraza režima oktobra 2000. Posle policijske potere u Beogradu i Zrenjaninu, kritička javnost za koju se zalaže „Republika“ je stala u nekoliko desetina potpisa, a načelna opozicija u desetak radnika „Jugoremedije“ koji su te srede došli u beogradski Medija centar da podrže svoja prava.
Popov je rekao da „Jugoremedija“ pokazuje kakav treba da bude smisao borbe malih akcionara za radnička prava i da je „Jugoremedija“ model nepotkupljive tranzicije u Srbiji. Smatra da je zato pod paskom države.
Na skupštini akcionara „Jugoremedije“ 6. jula ipak je održan srazmer vlasništva između malih akcionara i države – 58 prema 42 odsto, iako su oni drugi nastojali da budu u većini, da smene upravu i prodaju firmu, rečeno je. Direktor je predmet „predistražnih radnji zbog zloupotrebe službenog položaja“. Pre skupštine akcionara je nakon premetačine iz kancelarije direktora odneto oko 600 dokumenata. O tome je „Republika“ iscrpno izveštavala.
Niko u Medija centru nije pomenuo solidarnost državnog i onog drugog sindikata sa osmogodišnjim nevoljama u fabrici koja ima 700 zaposlenih i najmanje dvostruko više usta koja zavise od plate tih 700, ali ni imenovao vrhovnog mrsitelja zrenjaninskog konca.
U zrenjaninsku priču uvlači se i odnos Vojvodine, na čijoj je teritoriji „Jugoremedija“ prema ostatku Srbije koja večito zazire od Srema, Banata i Bačke, ali i aspiracije užesrpskih farmaceutskih giganata prema „malim ribama iz provincije“ koje, kao „Jugoremedija“ proizvode veoma traženi lek „Тrental“.
„Remedija“ označava protivtežu. „Republika“ proizilazi iz res publica –„javna stvar“.
Autor: Tamara Kaliterna
