[box align=’box-center’ id=’1486′]
I to je ono što kod mnogih stvara odbojnost prema obavezi da plaćaju takav javni servis, koji bi po defi niciji trebalo da bude servis građana, a ne političara i pojedinaca – kaže za „Blic“ Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije.
Da li zbog nezadovoljstva programom ili nedostatka para ili, jednostavno, odbijanjem nametanja bilo kakve obaveze, tek – za razliku od Hrvatske gde je naplativost pretplate skoro 100 odsto, u Srbiji ona ne prelazi 40 procenata. Ono što je sigurno jeste da ovakva statistika ima mnogo dublje korene od pukog nemanja para. RTS se definitivno ne shvata na pravi način. Građani moraju da plaćaju pretplatu jer je to javno dobro, a mi ga nikada tako nismo tretirali, već kao političku lovinu koju treba iskoristiti za širenje svog uticaja – kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a. Iz RTS već mesecima stižu vapaji da je finansijska situacija neizdrživa i da bez dodatnih para sledi kolaps. U međuvremenu se u javnosti raspravljalo o mogućim modelima budućeg fi nansiranja
RTS. pretplata kao porez
Jedan od predloga je da se primeni isti princip kao u Hrvatskoj gde se pretplata praktično naplaćuje u obliku poreza. Svi zaposleni građani, naime, imali bi svoj poreski broj, preko kojeg bi se kontrolisala primanja, a u slučaju da neko ne plati pretplatu, taj iznos bi mu automatski bio skidan s računa. Model koji se sada primenjuje u Srbiji sličan je onome koji postoji na čuvenom britanskom Bi-Bi-Siju koji se fi nansira iz pretplate. U Velikoj Britaniji postoji konsenzus da građani žele da imaju javni servis poput Bi-Bi-Sija i da su spremni da ga kao takvog plaćaju. Kada je Margaret Tačer sredinom osamedesetih godina pokušala da ga privatizuje, u tome nije uspela jer su ankete i analize pokazale da je 90 odsto Britanaca protiv toga.
E to je za nas glavno pitanje, kako uspostaviti tu korelaciju između građana Srbije i RTS-a – kaže Rade Veljanoski, profesor Fakulteta političkih nauka.
Objektivnost pre svega
Ono po čemu javni servis treba da se izdvoji od drugih, jesu sadržaji koji nisu isplativi za komercijalne televizije poput dečjih, kulturnih i obrazovnih programa. On mora da bude reper objektivnosti, nepristrasnosti i istinitosti. – RTS bi sigurno morao da bude kvalitetniji. Postoje brojne zamerke na nedostatak kvalitetnog dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa, i ja sam saglasan s tim. Ali znate, da bi to bilo bolje, za to su potrebne pare. Za normalno funkcionisanje RTS-a potrebno je oko 100 miliona evra godišnje, a oni sa sadašnom pretplatom i prihodima od marketinga jedva da će ove godine dostići 70 miliona evra. Sa takvom fi nansijskom situacijom, teško da se može bolje – objašnjava trenutnu situaciju član Upravnog odbora RTS-a Milan Nikolić. Uprkos žalbama građana što moraju da plaćaju pretplatu za RTS, ono što je sada sigurno najopasnije jeste da se RTS vrati na fi nansiranje iz budžeta, jer ukoliko bude fi nansijski zavisio od države, mogućnost pritiska političara i pojedinaca će biti veća. U takvom odnosu javni servis neće moći da radi ono što je njegov zadatak – da bude u službi građana.
Bi-Bi-Si kao dobar primer
Bi-Bi-Si ima više od 23.000 zaposlenih i mnoštvo kanala koji se emituju preko TV-a, radija i interneta. U Britaniji se fi nansira gotovo isključivo od pretplate, i zbog toga na njihovim programima nema reklama. Građani na godišnjem nivou plaćaju oko 160 evra pretplatu, a naplativost je više od 90 odsto. Bi-Bi-Si godišnje prihoduje više od 3,6 milijardi dolara od pretplate, 222 miliona od marketinga, 280 miliona od državnih donacija i 270 miliona ostvaruje na druge načine. Država, s druge strane, fi nansira kompletni program svetskog Bi-Bi-Si servisa, ali to je nešto potpuno drugo jer je reč o programu koji se ne emituje u zemlji, već samo u inostranstvu.
Zakonske obaveze Javnog servisa
da emituje informativni, kulturni, umetnički, obrazovni, verski, naučni, dečji, zabavni, sportski program i druge sadržaje nezavisnost od bilo kakvog uticaja vlasti, političkih organizacija ili centara ekonomske moći
proizvodnja i emitovanje programa namenjenog svim segmentima društva, bez diskriminacije
poštovanje principa nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih
političkih interesa
zalaganje za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja
sprečavanje bilo kakvog oblika rasne, verske, nacionalne, etničke mržnje ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti
emitovanje programskog sadržaja koji izražava kulturni identitet kako naroda, tako i nacionalnih manjina
da obezbedi program na jeziku manjina
emitovanje programa nezavisnih produkcija (10 odsto na godišnjem nivou)
u vreme predizborne kampanje, obezbeđivanje besplatnog i ravnomernog emitovanja
promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata
