[box align=’box-left’ id=’9078′]
Jelena Milić podnela je žalbu ovom telu zbog Bazduljevog teksta „Politika sentimentalnosti” i Kecmanovićevog „S druge strane daljinskog”, u kojima dvojica autora direktno i indirektno navode da je ona NATO lobistkinja.
Kako se navodi u obrazloženju komisije, Milićeva se požalila da je Kecmanović u svom tekstu u „Politici” otvoreno nazvao NATO lobistkinjom, čime sugeriše da ona ne postupa u skladu sa zakonima Srbije jer je lobiranje nedozvoljena radnja. U Bazduljevom tekstu, Jeleni Milić bila je sporna „insinuacija da je moj rad i rad organizacije koju vodim NA-TO lobiranje”, što je, kako je navela, javno iznošenje neistine.
„Po mišljenju članova Komisije, upotreba izraza ’HATO lobistkinja’ sama po sebi nije uvredljiva, niti ukazuje na protivzakonito delovanje. Lobiranje je odomaćen izraz za javno zagovaranje određenog stava, a u Srbiji nije zakonom zabranjeno, već samo nije uređeno. Komisija zato smatra da je i autor spornog teksta ovaj izraz upotrebio verujući da on opisuje aktivnosti Jelene Milić i organizacije koju vodi”, navodi se u obrazloženju komisije povodom Kecmanovićevog teksta.
Povodom Bazduljevog teksta „većina članova Komisije smatrala je da je autor u tekstu izneo vrednosne sudove, koji sadrže i kritiku određenih poteza gospođe Milić, ali da nije pređena granica preko koje bi se iznete kvalifikacije mogle smatrati uvredljivim ili diskriminatornim”.
U tekstu obrazloženja podseća se i da je glavna i odgovorna urednica lista „Politika” Ljiljana Smajlović ponudila Jeleni Milić da objavi tekst u „Politici”, ali da ona nije ni odgovorila na taj predlog.
