EN
Gotovo dve trećine građana Crne Gore – 66 odsto, smatra da dezinformacije predstavljaju problem u toj državi te da je od dezinformacija najugroženija demokratija u Crnoj Gori, dok svaki četvrti (24,9 odsto) kaže da dezinformacije nisu problem, saopštio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT) na osnovu istraživanja koje je za potrebe CDT -a sproveo institut Damar.
Ukupno 34,2 odsto crnogorskih građana navodi Srbiju kao zemlju iz koje se najviše „uvoze“ dezinformacije.
Primarni izvori dezinformacione mreže jesu zvanična Srbija, ali i Rusija, slažu se i sagovornici Danasa koje ovakvi rezultati istraživanja nisu iznenadili.
Damir Nikočević, direktor za razvoj u Centru za građansko obrazovanje (CGO) napominje da ovo, kao i ranija istraživanja, domaćih i međunarodnih organizacija, pokazuju da je celi region Zapadnog Balkana izuzetno ranjiv kada je reč o dezinformacijama i lažnim vestima.
„Tu izuzetak nije ni mala država poput Crne Gore, koja je posebno podložna takvim pojavama uslijed nedovoljno profesionalizovane medijske scene, jakih uticaja politike i novca na medije, ali i niskog nivoa medijske pismenosti među građanima“, kaže Nikočević.
Primarni izvori dezinformacione mreže jesu zvanična Srbija, ali i Rusija, preko svojih „proksija“, naglašava Nikočević, a najčešće su ti izvršioci „portali koji izbjegavaju da se registruju shodno crnogorskom zakonodavstvu, čime izbjegavaju i poštovanje osnovnih novinarskih standarda i etike, ali i zakonskih normi“.
Ukazuje da u demokratske i građanske vrednosti u Crnoj Gori na najvećem udaru dezinformacionih centara, a posebno je to bio slučaj tokom nedavno završenog popisa stanovništva, i tek će to biti slučaj, ukazuje Nikočević, kada se približi momenat objavljivanja rezultata popisa.
„Najpogubnija posljedica dezinformacionih kampanja i lažnih vijesti se posljednjih godina oslikava i u jačanju etničke i vjerske distance, što potvrđuje i istraživanje CGO-a iz aprila 2023„, ističe naš sagovornik dodajući da „bez istinitog izvještavanja baziranog na činjenicama, nema ni demokratskih vrijednosti, ni građanske države kakvu Ustav Crne definiše, a u toj misiji nadležne institucije moraju da rade i više i bolje“.
Ova istraživanja su dovoljan alarm za tako nešto, zaključuje Nikočević.
Dušan Pajović, levičarski aktivista i član DiEM25, ne smatra navedene rezulatate istraživanja iznenađujućim.
Bilo bi porazno, navodi Pajović za Danas, da su procenti išta manji, jer bi to značilo da je građanstvo upotpunosti uspješno obmanuto.
„Televizije poput Pinka i Hepija nerijetko na svom repertoaru imaju Crnu Goru. A one nisu praćene samo u Srbiji, već nažalost, i u ovoj državi. Na njima se, po pravilu, sprovodi ultra-nacionalistička retorika, ratnohuškački narativ, vulgarizacija stanja u Crnoj Gori i dehumanizacija građana/ki koji se identifikuju kao Crnogorci/ke“.
Imenom se navode određeni ljudi koje targetiraju kao bauke antisrpstva, koji nekako ugrožavaju sve srpsko, ukazuje Pajović, dodajući da je apsurdno uopšte diskutovati o istinitosti takvih iskaza.
„To je još jedna od taktika održavanja Aleksandra Vučića na vlast – politika straha i ugroženosti“, naglašava.
S druge strane, Pajović smatra i da bi i „srpski opozicioni mediji itekako trebali da povedu računa kako izvještavaju o Crnoj Gori, jer su nemalo puta imali diskutabilne govornike i još diskutabilnije izrečene stavove.
U neku ruku je onda za očekivati da građani i građanke Crne Gore imaju neku vrstu otpora i bojazni. Iskustvo ih je tako naučilo“.
Doduše, u ovom kontekstu je, kaže, dodatno zabrinjavajuća činjenica da je „svakako većina mainstream medija Crne Gore u vlasništvu struktura iz Srbije, čime se briše i sama granica ‘domaćih’ i ‘uvezenih’ (dez)informacija“, zaključuje Pajović.
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma, smatra da je istraživanje urađeno korektno i da je taj deo crnogorskog društva potpuno u pravu, jer je svestan opasnosti dezinformisanja koje dolazi iz Srbije.
„Istraživanje pokazuje, što je veoma dobro, da jako nizak procenat ljudi u Crnoj Gori veruje da dezinformacije stižu iz Evropske unije i Sjedinjenih Država. Kada se sve sabere, verovanje da dezinfomracije dolaze i Srbije i Rusije se poklapa sa rezultatima izbora u Crnoj Gori gde je oko 40 odsto stranaka na vlasti pod ruskim uticajem“.
Takođe, rezultati istraživanja su pokazali, naglašava Vuletić, i to da postoji građanski koncept crnogorske države koji je brana od onih koji bi da od Crne Gore naprave Republiku Srpsku.
„Potrebno je podsetiti da je demokratija i građanski koncept drušva u Crnoj Gori zaživeo u vreme vlasti Mila Đukanovića koliko god to nekome u Srbiji još uvek nejasno. Taj koncept će na kraju i sačuvati nezavisnu Crnu Goru“, zaključuje Vuletić.
Izvor: Danas
