ENU Ministarstvu tvrde da je većina mera precizno dogovorena i da je ostalo još samo da se i finansijske mere usaglase. Gomile štampanijh izdanja dnevnih listova koje viđamo početkom dana sve češće ostaju velike i kad dan prođe. Kriza je učinila svoje. Broj prodatih primeraka opada, a oglasa je sve manje. Na sednici Vlade u četvrtak trebalo bi da bude predstavljen paket pomoći namenjen medijima.
„Postignut je dogovor da se smanje naknade za RRA i Ratel. To je bio zahtev elektronskih medija“, kaže za B92 Nataša Vučković Lesandrić iz Ministarstva kulture.
„Najverovatnije će biti pet posto na nivou nacionalnih emitera, a nešto više na nivou regionalnih i lokalnih emitera. Štampani mediji će najverovatnije dobiti neke olakšice u smisli carinjenja troškova repromaterijala“, navodi Vučkovićeva.
U setu mera za pomoć medijima u krizi naći će se i izmenjen zakon o oglašavanju.
Biće dozvoljeno reklamiranje alkohonih pića, najverovatnije svih, a ne kako se pre spominjalo, samo piva i vina.
Reklamiranje cigareta i dalje ostaje zabranjeno. Radi se i na onemogućavanju rada piratskih emitera.
Predstavnci medija kažu da doneti set mera verovatno neće biti dovoljan da reši problem.
„Mislim da bi trebalo razmišljati o posebnim subvencijama za kako elektronske, tako i štampane medije, i to one koji se bave ozbiljnim programima. Kad to kažem duboko pravim razliku između nečega što se zove žuta štampa, kako na radiju tako i na televiziji“, rekla je Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.
„Ne bih volela da mediji postanu deo medijskog pragmatizma, gde se može dogoditi da oni koji imaju snažnu privrednu moć pretvore u političku moć“, kaže ona.
Prihodi od reklama, od početka godine, smanjeni su za oko 40 odsto.
Bez državne pomoći, a pritisnuti finansijskom krizom, moglo bi se desiti da mediji prestanu da budu „budno oko javnosti“. Šteta bi bila višestruka.
„Mediji su jedan od osnovnih istrumenata demokratizacije društva. I to je pravo na informisanje, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava i mediji u tome imaju veoma značajnu ulogu. I medijska industrija je industrija od opšteg javnog interesa“, kaže Lesandrićeva.
Pomoć medijima da lakše prebrode finansijsku krizu nije svojstvena samo Srbiji.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je povećao državno oglašavanje u pisanim medijima, a razmatra se i uvođenje besplatne jednogodišnje pretplate za osamnaestogodišnjake.
U Americi vlada razmatra da oslobodi novine taksi ili da ih tretira kao neprofitne organizacije.
