EN
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji kaže da se informisanost mladih za političke teme ne povećava čak ni u vreme intenzivnih izbornih kampanja.
„Moje iskustvo pokazuje da oni (brucoši) kada dođu na fakultet imaju jednu vrlo apstraktnu predstavu o tome šta je to, čak i oni koji se opredele za određen smer kao što je, recimo, smer novinasrtva i komunikologije iako su svesni toga da ne može da bude neko budući novinar, a da ne prati ta zbivanja“, kaže Veljanovski.
Dodaje da se nezainteresovanost se starijih prenosi na mlade i da je taj trend prustan godinama.
„Pogotovu u okolnostima u kojima standard života nije bog zna kako visok, onda mladi više idu za onim oblicima ponašanja svojih vršnjaka koji rezonuju „ovde mi nije divoljno dobro ja planiram da odem iz ove zemlje“, pa ih onda i ne zainteresuje konretna okolnost, a pogotovo nemaju nekekve stimulanse da se uključe pa da pokušaju da učestvuju u popravljanju te situacije. Na žalost to je već godinama tako“, kaže Veljanovski.
Poplava informacija ne dovodi do veće informisanosti
Poplava informacija na društvenim mrežema paradoksalno ne dovodi do veće informisanosti, naprotiv.
„Po mom iskustvu mladi ljudi beže od tradicionalnih medija jer njih društveno politički život ne interesuje baš previše čak i one studente koji studiraju političke nauke, sociologiju, filozofiju, društvene nauke… Njih zanimaju neki drugi sadržaji i oni njih traže u tim društvenim mrežama“, naveo je Veljanovski.
Dragan Stanojević, docent na Odeljenju socijologije Filozofskog fakulteta kaže da su mladi zainteresovani za društveno-političke teme koliko je i opšta populacija za njih zainteresovana.
„U međuvremenu se odnos prema informacijama koje mladi prikupljaju značajno promenio. Čini mi se da su mladi danas više informisani nego što je to bio slučaj u prošlosti, s obzirom na to da imaju više mogućnosti i više kanala informisanja, ali da se struktura informacija koja je njima bitna promenila. Od globalnih i društvenopolitičkih tema koje su nekada dominirale u našem društvu, oni su sada zainteresovani za neke stvari koje su njima bitne. Vrlo često za neke lokalne politike koje su njima značajne“, rekao je on za Euronews Srbija.
Istaživanja pokazuju da više od četvrtine mladih redovno prati političke teme.
Društvene mreže glavni izvor informacija
Istraživanje koje je sprovela organizacija Centar za kreiranje politika i strategija, pokazuje da se mladi najviše informišu preko društvenih mreža (94 odsto), dok se najmanji procenat ispitanika se informiše putem televizije (4,7 odsto) i štampanih medija (0,6 odsto). Prvo mesto kada su u pitanju društvene mreže zauzima Instagram – čak više od 80 odsto.
Znatan procenat mladih, preko 40 odsto, provodi duže od tri sata na društvenim mrežama ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama. Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena (9,8 odsto) i do pola sata (3,1 odsto) dnevno, pokazuje istraživanje.
