ENBEOGRAD – Reklamožderi, ljubitelji razgolićenih reklamnih spotova za vruće telefonske linije, obožavaoci likera i drugih alkoholnih pića, biće uskoro uskraćeni za stalnu hipnotičku TV i radio torturu oglašavanja. Srbija će uskoro postati zemlja u kojoj će televizijski gledaoci navučeni na utakmice, španske serije i filmofili odahnuti od neprestanog ataka na čula zveckanja pivskih flaša, razmazivanja po ženskim telima različitih krema, za večnu mladost, protiv bora, dezodoransa, upijača, farbi za kosu, pelena, prašaka za veš, bele tehnike, pa i „Džek Denijelsa“ po staroj recepturi.
Predlog zakona o oglašavanju je stigao. Noviteti su: nema reklamiranja cigareta, alkoholnih pića osim piva, lekova koji se dobijaju na recept, političari neće smeti da se oglašavaju, a komercijalne televizije emitovanje reklamnih spotova moraće da ograniče na najviše 20 odsto ukupnog programa.
Reklame neće smeti da vam preseku izvođenje kornera ili kontra napada tokom utakmice već će moći da se emituju samo u poluvremenu dok ni pogodak neće biti moguće proslaviti uz „to lave!“. Pivo će moći da se reklamira samo od 18 do 6 časova, ali uz pomenuta ograničenja. Na sat vremena biće samo nekoliko minuta reklama dok je kako se juče čulo na skupu u Medija centru posvećenom slabostima budućeg propisa RTS kao javni servis povlašćen kada je u pitanju oglašavanje tokom sportskih i kulturnih događaja. Jedan od razloga kako ističe zakonodavac je što bi u suprotnom bilo nemoguće otkupiti prava za TV prenose koji možda zbog finansijskih razloga ne bi ni stigli do očiju gledalaca. Ali, iz komercijalnih medija poručuju da i oni imaju pravo na otkup prava emitovanja TV prenosa i da se i oni finansiraju iz ovih izvora, dok RTS biva u prednosti po više osnova kada su u pitanju sredstva.
Pornografija će moći da se oglašava, ako to odluče Narodni poslanici, samo u pornografskoj štampi, dok će reklame za hot lajn moći da se emtuju tek posle ponoći, a ne kao do sada i u po bela dana, kada programe prate i deca. Reklamne kampanje koje pokreću pojedini državni organi moći će u pojednim slučajevima da se nesmetano odvijaju dok će ministarstvima samoreklamerstvo biti zabranjeno.
I pored toga što su eksperti koji su izradili model zakona i gurali ga nekoliko godina prema vlasti istakli da je propis previše rigidan i restriktivan i ne uzima u obzir da su Srbi najveći pušači u Evropi zakonodavac, izgleda, neće odustati. Kako je nagovestio Rajko Baralić, predsednik Odbora za Trgovinu Narodne skupštine Srbije na jučerašnjoj tribini teško je očekivati da bi propis u mnogome mogao biti izmenjen čak i amandmanima.
On je podsetio da je predlog prošao vladu, usaglašen kroz sva ministarstva i da je dosadašnja praksa pokazala da do većih promena neće doći izuzev ako se ne dogodi nešto izuzetno i propis ne povuče.
Zakon nije teško doneti ali da li će on moći i da se primeni u praksi teško je reći. Inspekcijske i druge službe imaće verovatno pune ruke posla, ali teško je očekivati da će moćni proizvođači duvanskih i drugih proizvoda lako odstupiti od svojih marketinških strategija pa i prikrivenog reklamiranja
Nema pravne zaštite
Saša Gajin, jedan od članova grupe Medija centra, koja je radila na svom nacrtu, objasnio je da je iz prvobitnog teksta otpalo čak 40 članova zakona koji se tiču oglašavanja zdravstvenih usluga i reklamiranja lekova da bi u sadašnjoj verziji ostala samo jedna odredba. On je rekao da predlog doduše predviđa načelno pravnu zaštitu građana čija će prava biti povređena putem oglašavanja. Ali, on je istakao da se sve svodi na prekršajno kažnjavanje dok su odredbe o privremenim merama odnosno obavezi uklanjanja bilborda u roku od 48 časova, izostale kao i još neki oblici pravne zaštite.
– Mnogi oglašivači će se sračunati da im se isplati da plate kaznu i zakon će se opet kršiti dok će prava ljudi koji su povređeni nekim oblikom oglašavanja biti i dalje ugrožena. Oni će moći da vode parnice ali će biti u nevolji kako i na koji način da definišu svoje zahteve s toga što to opšti procesni zakoni o parničnom i izvršnom postupku ne preciziraju – rekao je Gajin
Prikriveno reklamiranje
Darko Broćić, iz AGB Stratedžik Risrča, rekao je da se procenjeni budžet izdvajanja za oglašavanje kod nas iznosi neto oko 75 miliona evra. Dve trećine novca troši se na TV oglašavanje što iznosi oko 50 miliona evra.
Prilikom istraživanja koje je obavila njegova agencija od 1. januara do 23. decambra ove godine, stalnim posmatranjem TV programa 24 časa dnevno utvrđeno je da su alkoholna pića reklamirana na 12 najgledanijih televizija u 50.397 spotova i to u dužini od 1.138.798 sekundi što čini 6,95 odsto svih reklamnih spotova ili 9,86 procenata ukupnog budžeta TV oglašavanja.
Prikriveno reklamiranje duvana i cigareta bilo je prisutno u 8.000 spotova na šta odpada 1,02 svih izdataka za TV oglašavanje u Srbiji
I. Stojković
