EN
Prema istraživanju koje je Rojters Institut prikazao u svom „Digital News Reportu“ za 2021. godinu, korisnici društvenih medija su izjavili da su češće bili izloženi lažnim informacijama, nego oni koji ih ne koriste.
Fejsbuk se pokazao kao najnepouzdaniji, zbog mnogih zloupotreba u širenju netačnih informacija. Ipak procenjuju da su Votsap i Telegram, aplikacije za slanje poruka, mnogo problematičnije u zemljama na južnoj hemisferi, poput Brazila i Indonezija.
Veliki medijski brendovi i njihovi zaposleni privlače pažnju onih koji imaju potrebu da se informišu i na Tviteru i Fejsbuku, ali su potisnuti od strane „influensera“ i drugih društevnih mreža poput Tik Toka, Snepčeta i Instagrama.
Informisanje preko mobilnog telefona nije nova pojava, ali je sve učestalija, tako da u 20 zemalja koje su učestvovale u istraživanju prosečno 73 odsto ljudi bira onlajn vesti.
Međutim, ono što se izdvojilo kao najinteresantnije jeste porast u konzumaciji televizijskih sadržaja u odnosu na vreme kad nisu postojale restrikcije kretanja.
Portali medija od poverenja su doživeli porast u čitanosti. Korisnicima pojednostavljuju podatke o virusu korona, takođe proveravaju činjenice i daju druga objašnjenja.
Zainteresovanost za novosti o virusu se nije pak povećala i ostaje na prosečnom nivou od 59 odsto, najmanje zabrinuti su mladi i ljudi nižeg obrazovanja.
Nekadašnje intenzivno praćenje Covid vesti sad već opada, a neki od razloga su da ljude čine depresivnim, da se ponavljaju, da su prezasićeni i da se osećaju konfuzno.
U Americi dosta ljudi je skroz prestalo da prati vesti, razočarani pobedom Džozefa Bajdena. Kako vratiti interesovanje za ovako bitnu temu je i dalje bez dobrog rešenja, spekuliše se da bi senzacionalizam mogao da izvrši zadatak, ali i naškodi nivou poverenja.
Poverenje u medije je prosečno poraslo za šest odsto i sa tim nas vratilo na nivo poverenja iz 2018. godine pre virusa korona. Najviši stepen poverenja beleži Finska za cifrom od 65 odsto, dok na najnižem mestu stoji Amerika sa 29 odsto.
