ENPrva tema na skupu žena iz medija u Kragujevcu bila je informacija koju je u upitniku sekcije Žena u medijima navela anonimna koleginica iz ovog grada – navodno, u lokalnim privatnim medijima, događa se da novinarke, pošto obave svoje radne zadatke, moraju da čiste redakciju i peru prozore. Učesnice skupa nisu mogle sa sigurnošću da potvrde ovu priču, ali kažu da ih to «ne bi čudilo» jer u Kragujevcu «ne postoji mogućnost izbora profesije». Po njihovim rečima, loša ekonomska situacija u ovom gradu uslovila je da se zbog posla «pristaje na sve» i da je Kragujevac u tom smislu na nivou «ranog kapitalizma, odnosno XIX veka».
Zarade žena u kragujevačkim medijima na nivou su prosečnih zarada u medijima u Srbiji, pa su i one prinuđene da rade dodatne poslove. Ipak, kako kažu, ni tu nemaju mnogo mogućnosti izbora jer su «tezge uglavnom koncentrisane na muškarce». Istovremeno, one smatraju da je «nedopustivo što su novinari u Srbiji uopšte osuđeni na tezge».
Žene angažovane u kragujevačkim medijima ističu da postoji mogućnost da će, posle privatizacije lokalnih medija, diskriminacija žena biti veća nego do sada, ali da već i u ovom trenutku postoji «tihi mobing» unutar samih redakcija. Takođe, ženama je, kako kažu, «duplo teže» da dođu do rukovodećih funkcija u medijima. Pri svemu tome, prednost pri zapošljavanju u medijima sve više imaju mlađe žene koje lepo izgledaju, što postepeno snižava nivo profesionalnosti.
U kragujevačkim medijima rodno senzitivni jezik koristi se sporadično, a učesnice po tom pitanju imaju suprotstavljene stavove: dok ga jedne odobravaju, druge žene smatraju da su ženske forme naziva profesija «degradacija». Što se tiče prisustva žena u medijima, saglasne su u tezi da je «izbor tema tipično muški» i da kod urednika, pa ni kod samih koleginica «ne postoji interes za bilo šta osim za takozvane prvorazredne teme».
Neke učesnice skupa žena angažovanih u kragujevačkim medijima smatraju da je i formiranje sekcije Žena u medijima svojevrsna diskriminacija i da predstavlja «još jednu podelu» u profesiji koja je, po njihovom mišljenju, tipično muška. «Posao je posao. Zašto bismo se mi sada okupljale? Mi ne odlučujemo ni o čemu, baš kao što ni muškarci u medijima ne odlučuju ni o čemu», kaže jedna učesnica.
Ipak, učesnice skupa podržavaju inicijative za otvaranje vrtića s celodnevnim radnim vremenom, formiranje fonda za pomoć ženama na trudničkom ili porodiljskom odsustvu, kao i inicijativu za uvođenje besplatnih lekarskih pregleda za žene u medijima. Žene angažovane u kragujevačkim medijima predložile su da se inicijativi za formiranje fonda pomoći pridruži i država, tj. da se bar jedan procenat prihoda od privatizacije izdvoji za ovu svrhu.
Prva tema na skupu žena iz medija u Kragujevcu bila je informacija koju je u upitniku sekcije Žena u medijima navela anonimna koleginica iz ovog grada – navodno, u lokalnim privatnim medijima, događa se da novinarke, pošto obave svoje radne zadatke, moraju da čiste redakciju i peru prozore. Učesnice skupa nisu mogle sa sigurnošću da potvrde ovu priču, ali kažu da ih to «ne bi čudilo» jer u Kragujevcu «ne postoji mogućnost izbora profesije». Po njihovim rečima, loša ekonomska situacija u ovom gradu uslovila je da se zbog posla «pristaje na sve» i da je Kragujevac u tom smislu na nivou «ranog kapitalizma, odnosno XIX veka».
Zarade žena u kragujevačkim medijima na nivou su prosečnih zarada u medijima u Srbiji, pa su i one prinuđene da rade dodatne poslove. Ipak, kako kažu, ni tu nemaju mnogo mogućnosti izbora jer su «tezge uglavnom koncentrisane na muškarce». Istovremeno, one smatraju da je «nedopustivo što su novinari u Srbiji uopšte osuđeni na tezge».
Žene angažovane u kragujevačkim medijima ističu da postoji mogućnost da će, posle privatizacije lokalnih medija, diskriminacija žena biti veća nego do sada, ali da već i u ovom trenutku postoji «tihi mobing» unutar samih redakcija. Takođe, ženama je, kako kažu, «duplo teže» da dođu do rukovodećih funkcija u medijima. Pri svemu tome, prednost pri zapošljavanju u medijima sve više imaju mlađe žene koje lepo izgledaju, što postepeno snižava nivo profesionalnosti.
U kragujevačkim medijima rodno senzitivni jezik koristi se sporadično, a učesnice po tom pitanju imaju suprotstavljene stavove: dok ga jedne odobravaju, druge žene smatraju da su ženske forme naziva profesija «degradacija». Što se tiče prisustva žena u medijima, saglasne su u tezi da je «izbor tema tipično muški» i da kod urednika, pa ni kod samih koleginica «ne postoji interes za bilo šta osim za takozvane prvorazredne teme».
Neke učesnice skupa žena angažovanih u kragujevačkim medijima smatraju da je i formiranje sekcije Žena u medijima svojevrsna diskriminacija i da predstavlja «još jednu podelu» u profesiji koja je, po njihovom mišljenju, tipično muška. «Posao je posao. Zašto bismo se mi sada okupljale? Mi ne odlučujemo ni o čemu, baš kao što ni muškarci u medijima ne odlučuju ni o čemu», kaže jedna učesnica.
Ipak, učesnice skupa podržavaju inicijative za otvaranje vrtića s celodnevnim radnim vremenom, formiranje fonda za pomoć ženama na trudničkom ili porodiljskom odsustvu, kao i inicijativu za uvođenje besplatnih lekarskih pregleda za žene u medijima. Žene angažovane u kragujevačkim medijima predložile su da se inicijativi za formiranje fonda pomoći pridruži i država, tj. da se bar jedan procenat prihoda od privatizacije izdvoji za ovu svrhu.
