ENPoslanik je poslanik. Oni mogu šta hoće. Imaju imunitet, baš ih briga za sve – kažu kontrolori. Novinarima ne pomažu ni lekarska opravdanja. Da li su poslanici nadljudi, bogom dani ili su novinari nešto manje od ljudi nije sigurno, tek u Skupštini Srbije svaki poslenik sedme sile, a posebno onaj ženskog roda, mora da prođe rigoroznu kontrolu, često i torturu zbog odevanja, dok se narodne predstavnice šetaju po parlamentu kako im volja.
– Gde ti je neka jakna, košulja. Kako misliš u toj majici bez rukava da uđeš u Skupštinu, a?! Dobro za noge, prsti se ne vide – održao je predavanje potpisniku ovih redova jedan od članova obezbeđenja na ulazu parlamenta.
– Ali, šta mi fali? Vidite da sam obukla elegantne pantalone i majicu samo zbog Skupštine. Vrućina je, ne mogu da izdržim u rukavima – sledi pravdanje.
– Ma, ima pravilnik, znate kako možete da uđete u Skupštinu – on će.
– A što se onda poslanice šetkaju gotovo bose, u prekratkim minićima – sledi pitanje.
– Pa, poslanik je poslanik. Oni mogu šta hoće. Oni imaju imunitet, baš ih briga za sve – drugi će kontrolor.
– E, a za poslanike to oko oblačenja ne važi – njegov će kolega.
A onda, te može, te ne može, malo svađe, pa malo molbe i nekako se prođe.
– Gde si ti pošla s tim otvorenim prstima – okomilo se obezbeđenje na novinarku koja je na nogama imala čarape, ali i polusandale. I ona na jedvite jade prođe.
A dole, potpredsednica parlamenta Nataša Jovanović, koja jeste da je lepo obučena, šeta u sandalama otvorenih prstiju. I čudi se kada je upitasmo za obuću.
– Zaista ne znam ko vama, novinarima, pravi probleme. Prvi put čujem za tako nešto. To nema veze ni sa mnom, ni sa ostalim poslanicima. Zaista mi niko nikada nije rekao nešto za oblačenje. Niko me nije zaustavio da pita što sam obula ovo, a ne ono. Prosto, nije zabranjeno odevati se kako hoćeš – rekla nam je ona, dok pored prođoše Svetlana Kitić u miniću i Lidija Vukićević u suknji i crnim mrežastim čarapama.
I donedavno predsedavajuća parlamenta Borka Vučić došla je na skupštinsko zasedanje u sandalama, i to onim od dve trake, gde su se svi prsti vide. I niko od obezbeđenja nije je zaustavio, a ne daj bože vratio iz parlamenta.
– Stalno leti nosim otvorenu obuću i niko me ne dira. Niko mi ništa nije rekao. Vi, novinarke, mlade ste i svi vam gledaju u noge, a nama starima niko ne gleda – objasni nam Vučićeva.
A jedan poslanik vladajuće koalicije, čuvši kako negodujemo što nemamo tretman kao i narodne predstavnice, samo se nasmeja.
– Kakvu vi pravdu isterujete. Naravno da to ne važi za poslanike. Pravilnik je i izmišljen zbog svih drugih, a ne zbog poslanica. Ide leto, tek sad će da se skidaju – on će.
Iako postoji „Princip rada, ponašanja i odevanja zaposlenih u službi Narodne skupštine“, kako mu je zvanično ime, a svrha mu je da nametne kako moraju da se odevaju oni koji platu primaju u parlamentu (!?), najviše, a često i samo, primenjuje se na novinare, koji su tu da bi kod nekog drugog zaradili platu, uzgred, daleko manju od one poslaničke.
„Nije dozvoljeno nošenje… obuće sa otvorenim prstima izrazito visokih potpetica, papuča…“, piše, između ostalog, u pomenutom pravilniku, koji zabranjuje i miniće, odeću bez rukava, insistira na nošenju mirnijih boja… A završetak tog dokumenta glasi ovako: „Služba obezbeđenja je ovlašćena da svim licima koja nisu odevena u skladu sa odredbama Pravilnika onemogući ulazak u zgradu Narodne skupštine“.
– Pravilnik je donet da bi važio za sve, ali, nažalost, poslanici to ne poštuju striktno – rečeno nam je u skupštinskom sekretarijatu.
– I nikom ništa!? – mi ćemo.
– Nikom ništa – odgovor je, uz sleganje ramena.
A gore na ulazu, opet neka frka.
– Aman, čoveče, pa nemamo mi, novinari, plate ko ovi poslanici. Šta je njima problem da kupe 15 pari cipela, pa da ih menjaju po potrebi i pravilima službe. Ne možemo mi imati jedne cipele za skupštinu, druge za svaki dan – jedna će novinarka.
I tako, rat ne prestaje…
J. Jevremović
