ENOd pre 72 sata Vlada Srbije postala je bezbednosno interesantna za Službe tipa BIA ili MUP, koje su već započele istragu sa ciljem da se pošto-poto otkrije krtica (špijunski: mole) koja je javnosti provalila loše čuvanu državnu tajnu: da je vlada Mirka Cvetkovića odlučila da plati milion dolara „otkupnine“ Brajanu Štajnhaueru, žrtvi srpskog nasilnika Miladina Kovačevića, a sve na genijalni predlog Ministarstva za spoljne poslove. Premijer Mirko Cvetković podneo je zahtev Tužilaštvu da pokrene istragu i otkrije ko je izdajnik u Vladi Srbije – što je ohrabrilo Tužilaštvo da istragu započne po „hitnom postupku“, dok Vlada Srbije već sprovodi svoju, internu istragu.
Zna se da je predlog da Srbija plati milion dolara odštete Brajanu Štajnhaueru pred Vladu izneo ministar Vuk Jeremić; na njegovo insistiranje odluka je dobila oznaku „državna tajna“, što je – mislilo se – dovoljna garancija da priča o milion dolara bude zauvek zakopana. Po objavljivanju informacije u „Borbi“, Vuk Jeremić je – saznaju e-novine – doživeo mali nervni slom: u razgovorima sa predsednikom Tadićem i premijerom Cvetkovićem zahtevao je da se odmah „pronađe izdajnik“ i tražio da država Srbija krene s kontrakampanjom koja bi neutralisala neočekivano žestoke reakcije javnosti.
Zbunjena Vlada bila je zatečena: ministri nisu znali, niti smeli bilo šta da kažu o odluci koja je podvedena pod „državnu tajnu“; svi su čekali povratak Vuka Jeremića iz Moskve gde je sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergijem Lavrovim trijumfalno potpisao sporazum o ukidanju viza; u međuvremenu se nekoliko ministara (poput Ivice Dačića) zaplelo u sopstvene izjave, objašnjavajući neobjašnjivo – da on kaže „da ne kaže da je Vlada platila milion dolara“ etc. Ova gramatička ekvilibristika („kažem da ne kažem“) bila je znak za ostale srpske ministre da se brže-bolje ograde od špijunaže u Vladi Srbije.
Među prvima je za profašističko-proatriotsku „Pravdu“ progovorio ministar trgovine Slobodan Milosavljević i javnost obavestio: „Tvrdim da ja nisam taj koji je odao službenu tajnu. Ne mogu da kažem da li i na koga sumnjam“.
Ministar za državnu upravu Milan Marković bio je vrlo konkretan: „Ne bih smeo o tome da pričam jer kad bih nešto rekao, to bi bilo odavanje službene tajne“.
Kao u lošem kriminalističkom filmu, u Vladi Srbije caruju strah i nepoverenje. Pitanje: tko je otkucao Miladina – biće lakmus pomućenog koalicinog poverenja po prilično jevtinoj ceni od milion dolara. Što bi rekao Fox Mulder u seriji „Dosije X“: niko nije bezbedan!
