Udruženja treba redovno da ukazuju na konkretne slučajeve kršenja ili ignorisanja zakona koji regulišu medijsku scenu i drugih zakona, i da predlažu izmene i dopune tih zakona sa ciljem da se obezbede što bolji uslovi za zaštitu novinara.
Takođe, nužno je podsticati različite odlike saradnje sa organima javne vlasti u čijoj je nadležnosti zaštita bezbednosti stanovništva, počev od edukacije učesnika u celom procesu do neposredne podrške u istragama o pretnjama nasiljem. U celini gledano, saradnja u toj oblasti nije na zavidnom nivou. Od velikog je značaja saradnja između strukovnih udruženja u regionu, razmena informacija i iskustava, kao i zajednički rad na sporovođenju konkretnih akcija.
Praksa pokazuje da različiti alati na čijoj izradi su već duže vremena angažovana strukovna udruženja imaju veliki značaj u zaštiti novinara od pritisaka i pretnji. Reč je o bazama podataka o napadima na novinare, različitim oblicima pravne pomoći i drugim alatima. Strukovna udruženja treba da nastave da grade i jačaju ove i druge alate i tako doprinesu zaštiti novinara od pretnji i ucena. Od izuzetnog je značaja dostupnost te baze.
Kada je reč o bezbednosti novinara, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić ističe da treba raditi na lečenju posledica, a ne uzroka i da je to moguće uz saradnju sa institucijama koje su zadužene da štite novinare. Kako kaže, u dogledno vreme biće potpisan protokol o saradnji udruženja sa pravosuđem, što bi trebalo da doprinese efikasnijoj borbi za medijske slobode i bezbednost novinara.
„Delovanje novinarskih udruženja bitno je i za ovakvu vrstu pritisaka na institucije, kako bi one efikasnije obavljale svoj posao“, smatra Janjić. On je ukazao da veliki broj pretnji stiže preko društvenih mreža, pa i na taj segment treba posebno obratiti pažnju.
Prema rečima Borke Rudić, predsednice Udruženja BH novinari, u Bosni i Hercegovini se sve češće dešavaju ciljani napadi na odeđene medije i novinare koji nisu bliski vlasti.
„Cilj je da se trajno onemogući rad određenih novinara i medija“, kaže Rudić i dodaje da je čak 11 odsto ispitanika u pojedinim anketama istaklo da novinare ponekad treba tući.
Jelena Surčulija Milojević, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, predlaže javne obuke za političare kako bi im se na pravi način predočili principi novinarskih sloboda i njihova važnost.
