EN
Milan Marinović navodi za RTS da, ako gledamo ministarstva, građani najviše zahteva podnose Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu finansija.
„Po logici stvari, čim se podnese više zahteva samim tim ima i više nezadovoljnih odgovorima. Neću da kažem u velikom procentu oni i postupaju po zahtevima, ali opet jedan nemali broj zahteva ostane neudovoljen i onda ima potrebu da se izjavi žalba povereniku“, objašnjava Marinović.
Ukazuje da je posle MUP-a najviše zahteva prošle godine, traženo od Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, Ministarstva zaštite životne sredine.
Kako kaže, prošle godine su najprijemčiviji bili, najviše su postupali po zahtevima građanima Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarsvo kulture i informisanja.
„I nekako tradicija pokazuje svake godine da ta dva ministarstva spadaju u krug onih organa vlasti koji udovoljavaju zahtevima građana“, ukazuje gost Jutarnjeg dnevnika.
Ko može da kažnjava one koji ne daju informaciju
Institucija poverenika dobila je novi mehanizam za pomoć građanima – može da kažnjava sve one koje ne daju informaciju, a trebalo bi da je daju.
„Oni su i do sad mogli da odgovaraju i odgovarali su, ali nije mogao poverenik da podnosi optužni akt prekršajnom sudu protiv njih nego je to mogla da radi samo upravna inspekcija koja to može i dalje. I pošto to upravna inspekcija nije radila onda su to radili građani, tražioci informacija najčešće imajući advokate i onda dolazimo u priču da umesto organa koji treba da goni npr tog ministra, javno preduzeće, gradonačelnika, funkcionera onda to rade građani sa advokatima“, objašnjava Marinović.
To, kako kaže, nije bila normalna situacija.
„Sada je poverenik dobio ovlašćenje da on podnosi zahtev i ja vam garantujem da ćete već u izveštaju poverenika za ovu godinu videti koliko je to promenilo sliku i koliko je poverenik podneo zahteva“, ističe gost Jutarnjeg dnevnika.
Takođe, dodaje on, ono što smo dobili, a možda i najvažnije – prvi put će rukovodioci organa vlasti, ovlašćena lica za vođenje postupka po zahtevima za slobodan pristup informacijama u organima vlasti moći da budu kažnjeni zbog nepostupanja zbog ignorisanja tražilaca informacija jer to do sada moglo ali je bila dosta komplikovana procedura.
Sada će poverenik izdavati prekršajni nalog novčano na iznos od 30.000 dinara.
Predlaže se i krivična odgovornost, ali kako kaže, to u ovom trenutku nije realno.
„Videćemo šta će učiniti Izmene zakona, povećane kazne, šta će učiniti ovaj mehanizam koji je dat povereniku – da sa jedne strane izriče kaznu za ćutanje i da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za sve ostae prekršaje i ja mislim da će sve to dati rezultate i da neće biti potrebe za krivičnu odgovornost“, ocenjuje Marinović.
Kampanja „Neka ostane lično“
Napominje da 16. maja počinje kampanju „Neka ostane lično“, a sve mlade u Srbiji upozorava na opasnosti, koje vrebaju sa društvenih mreža.
„Ideja je kako i sam naziv kampanje kaže da naši lični podaci ostanu zaštićeni, da svi oni podaci koji nisu neophodni za ostvarenje nekog cilja ostanu zaštićeni, da se poštuje privatnost“, ukazao je gost Jutarnjeg dnevnika.
Sve mlade u Srbiji upozorava na opasnosti, koje vrebaju sa društvenih mreža.
„Posebno su ranjivi mladi koji najviše koriste internet, oni najviše skidaju aplikacije. Olako pritisnu – prihvatam i idu dalje samo da bi došli do neke aplikacije što nije baš dobro. Ne kažem da ne treba to da urade, ali prethodno treba da pročitaju najdosadniji deo, a to je politika privatnosti koja vam piše sitnim slovima – koje sve vaše podatke vam uzimaju, ko dolazi u njihov posed, da li se nekom prenose, kako se štite, da biste znali da li vam se isplati da o vama tamo neko zna skoro sve“, ukazuje Marinović.
