Rađanje
„Blica“ poklopilo se s vremenom, bar prividno, moćnog Miloševićevog režima,
oslonjenog na represivni policijski aparat, kriminalno-špekulativni „sistem
privređivanja“, monopol nad najmoćnijim štampanim i elektronskim medijima i
finansijskim institucijama. Bilo je to još uvek sveže postdejtonsko vreme u
kome je S. Milošević naivno poverovao da ga SAD i ostale zapadne sile iskreno
smatraju bitnim i poželjnim činiocem mira i stabilnosti na Balkanu. A onda je
usledio pravi politički šok za Miloševićev režim u vidu poraza na lokalnim
izborima u jesen 1996. u najvećim gradovima Srbije. Osioni vladarski bračni par
je odbio da prizna poraz i pribegao je falsifikovanju izbornih rezultata. To je
istog časa izazvalo do tada neviđeni građanski bunt. Ujedno, to je bilo i
vatreno krštenje za „Blic“ i prilika za sva opoziciona glasila da postanu
snažan demokratski činilac u masovnim, neprekidnim i mirnim višemesečnim
demonstracijama građana protiv velike izborne krađe, koje su rezultirale
velikim političkim trijumfom. Moglo bi se reći da se od toga udarca Miloševićev
režim više nikada nije oporavio. Nova crveno-crna koalicija (SPS-JUL-SRS) posle
toga sve više je pribegavala goloj represiji protiv opozicije i nezavisnih
medija. Jedan od njenih najsramnijih i najopasnijih vidova bilo je donošenje i
primena tzv. Vučićevog zakona o javnom informisanju, čiji je jedini cilj bio
gašenje slobode štampe.
Sledeći
veliki izazov i profesionalni ispit za „Blic“ i ostale opozicione medije bili
su tragični oružani sukobi na Kosovu (1998. i početkom 1999) koji su
kulminirali 78 dana dugim, protivpravnim i surovim bombardovanjem SRJ,
praktično Srbije. Miloševićeva „pobeda i odbrana Kosova“ završila se
Kumanovskim sporazumom, to jest, proterivanjem srpske vojske i policije sa Kosova
i uvođenjem međunarodne vojne i civilne uprave na Kosovu. „Pobednički“
crveno-crni režim u to vreme je pribegao pojačanoj političkoj i policijskoj
represiji i pritisku na opozicione medije, ne prezajući ni od ubistava
političkih protivnika ( S.
Ćuruvija,
I. Stambolić), pokušaja ubistva V. Draškovića itd. Autoritarni i autistični
režim, ponet „pobedom i očuvanjem Kosova“ i akcijom obnove porušenih mostova,
poverovao je u mogućnost očuvanja, čak i jačanja svoje vlasti i raspisao
vanredne izbore za funkciju predsednika SRJ, siguran u pobedu aktuelnog
predsednika S. Miloševića. I opet je usledilo falsifikovanje izbornih rezultata
koje se završilo poznatim istorijskim „događanjem naroda“ 5. oktobra 2000. i
svrgavanjem Miloševića s vlasti, čemu su veliki doprinos dali opozicioni
mediji.
Oktobarski
događaji 2000. označili su i novu eru u položaju i delovanju medija. Postavilo
se, naime, pitanje kako će se u novoj političkoj situaciji i ulozi snaći i
postaviti mediji koji su celu prethodnu deceniju bili bitan činilac otpora
nedemokratskom režimu Miloševića. Pokazalo se da su oni mnogo uspešnije nego
nova vlast položili ispit novog vremena. Naime, suštinski su zadržali
profesionalan, to jest, kritički odnos i prema novoj vlasti, naravno uz punu
podršku njenim, nažalost, prečesto neuspelim naporima da uspostavi demokratske
institucije i vladavinu prava, obnovi razorenu ekonomiju i ubrzano krene putem
evrointegracija. Nova vlast, koju je na početku činio politički previše
šaroliki i nejedinstveni DOS, nije uspevala da vodi konzistentnu i uspešnu
politiku ekonomskog, demokratskog i kulturnog preobražaja društva. Zato je, pre
svega za dojučerašnje opozicione medije kao glavnog političkog saveznika,
stalno bila predmet dobronamerne, oštre i argumentovane kritike.
U
postoktobarskom periodu, „Blic“ je imao, kao što i danas ima, veoma zapaženu
medijsku i političku ulogu. Ostaće zapamćene njegove uporne i dugotrajne borbe,
koje i danas traju, protiv organizovanog kriminala i korupcije, čiji su akteri,
nažalost, bili pripadnici nove vlasti. Reč je o mnogobrojnim aferama u vidu
nezakonitih i pljačkaških privatizacija i koruptivnih javnih nabavki od kojih
je većina otkrivena zahvaljujući hrabrom i visokoprofesionalnom delovanju
medija, posebno „Blica“ i TV B92. Tako se većina ozbiljnih medija afirmisala
kao konstruktivna opozicija „prvoj demokratskoj vlasti“. Osim stalne borbe
protiv veoma raširene korupcije u svim sferama društva, kao i organizovanog
kriminala, „Blic“ je odavno otvorio svoje stranice različitim političkim i stručnim
mišljenjima i kritikama vlasti i novim idejama. Posebno je zapažena njegova
kritika neoliberalnog kapitalističkog sistema „na srpski način“ i raznih
monopola u korist sve bogatijih tajkuna, a sve siromašnijih građana.
Takođe,
i kritika veoma sporih i nekvalitetnih društvenih reformi kao bitne prepreke na
putu za EU (ekonomija, pravosuđe, javna uprava i javni sektor u celini, izborni
i parlamentarni sistem, finansiranje stranaka i njihov politički monopol u
društvu, restitucija i sl.), neefikasne saradnje sa Hagom, neuspešne kosovske
politike itd.
Naravno,
i na račun medija, pa i „Blica“ kao aktuelnog slavljenika, mogu se uputiti
primedbe i kritike.
Jedna
od njih je prečesto povlađivanje lošem ukusu, posebno negovanje serijskih
senzacionalističkih napisa o banalnostima i skandalima iz privatnog života tzv.
estradnih zvezda. Ali, u svakom slučaju, mediji u proseku zaslužuju mnogo bolju
ocenu nego tzv. politička elita. Eventualna pristrasnost u ovom tekstu u korist
„Blica“ ide uz njegov rođendan, pogotovu što dolazi od dugogodišnjeg čitaoca i
kolumniste.
Autor: Slobodan Vučetić
