EN
Pokrenuli su je komunisti, zabranjivala kraljevska vlast, u Užicu 1941. obnovili partizani, u socijalističkoj Jugoslaviji bila partijsko pa državno glasilo, da bi krajem osamdestih i početkom devedesetih postala najsnažnije uporište tadašnje opozicije u Srbiji, a posle Devetog marta 1991. dostigla i tiraže od 150.000 primeraka…
Pod sloganom “To je bila BORBA, sve ostalo je posao” u subotu 19. februara u 13 časova, u “Dorćol Platzu” (Dobračina 59) novinari, urednici i zaposleni u redakciji “Borbe” podsetiće se perioda koji omeđuju i na svoj način simbolizuju dva događaja. Dolazak Stanislava Staše Marinkovića za glavnog i odgovornog urednika u julu 1986. i upad julovskih jurišnika, predvođenih Dragutinom Brčinom, poslednjih dana 1994. godine.
“Kad su u Borbi počeli da duvaju novi vetrovi, koji su joj u narednih osam godina doneli svetsku slavu i kad je sve vraćeno na staro”, kaže za agenciju Beta Ivan Mrđen, u tom periodu šef Deska, a potom i direktor NIP “Borba”.
Tom prilikom biće otvorena izložba fotografija na kojima su neke od najznačajnijih događaja tog prelomnog razdoblja naše novije istorije ovekovečili Borbini fotoreporteri Miloš Cvetković, Zoran Raš, Zoran Sinko, Aleksandar Stanković, Matija Koković, Predrag Mitić i Branko Pantelić. Izložbu će otvoriti njihov kolega i prijatelj, fotoreporterska ikona Imre Sabo.
“U tom periodu ime Borbe je neprestano lebdelo između krajnosti. Svojevremeno je komandant mostarskog aerodroma naredio da Borbinu ekipu uhapse, a onda nam je u kancelariji, kad smo ostali sami, priznao od svih novina samo Borbi veruje. Od etiketa da su njeni urednici i novinari ‘izdajnici’ i ‘strani plaćenici’ do priznanja List istine”, priseća se Cvijetin Milivojević, koji je u to vreme izveštavao za Borbu.
Kad su je uoči Nove 1995. godine zauzeli julovci, sve što je u tom listu vredelo prešlo je u Našu borbu, kasnije praktično ukinutu zloglasnim Šešeljevim zakonom o informisanju, a posle Petog oktobra 2000. nova vlast nije imala ni volje ni snage da je obnovi.
“Zato je malo čudno što se ovih dana najavljuje da će povodom Borbinog jubileja biti organizovana i zvanična proslava. Tom prilikom će, najverovatnije, jer je tako bilo i lane, biti prećutan upravo ovaj period Borbine istorije, od 1986. do kraja 1994. godine. Proslavu će upriličiti mnogo više zbog kuće koja nosi to ime, nego zbog mesečnika, “posvećenog kulturi, umetnosti i tradiciji”, koji sad izlazi sa njenim zaglavljem. I kome su ovih dana, najverovatnije zbog toga, dodelili i nekad prestižnu Vukovu nagradu“, kaže Mrđen.
