Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 su, tokom prethodne tri godine, kontinuirano ukazivale na potrebu za transparentnim i inkluzivnim procesom izmena Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Još od 2022. godine, nakon što se saznao da su radne grupe formirane godinu dana ranije, NKEU je insistirao na komunikaciji sa Ministarstvom pravde i učešću u svim fazama pripreme izmena, imajući u vidu značaj ovih zakona za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i jačanje krivičnopravne zaštite građana. Ipak, uprkos formalnim susretima i ograničenim uvidima u rad radnih grupa, zahtevi za dostavljanje nacrta, analiza i organizovanje tematskih rasprava nisu ispunjeni. Javna rasprava, organizovana u oktobru 2024. godine, trajala je veoma kratko, bez adekvatnog vremena za razmatranje složenih izmena i bez mogućnosti suštinskog učešća stručne i šire javnosti.
Na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Skupštine Republike Srbije, održanoj 25. novembra 2024. godine, usvojen je jedan broj izmena i najavljeno da će se nastaviti rasprava o ostalim predlozima, do čega, takođe, nije došlo. Imajući sve to na umu, propuštena je prilika da se ovaj proces postavi kao dobar primer prakse usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Umesto odgovora na gorenavedene zahteve i ispunjenja preuzetih obaveza u pogledu transparentnosti i inkluzivnosti procesa, Ministarstvo pravde je, 10. septembra 2025. godine, pokrenulo novu „javnu raspravu“ (ili nastavilo, što je takođe nejasno), ovog puta istovremeno za tri ključna zakona: Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Javna rasprava, koja i ovaj put traje kratko, minimalnih 20 dana, objavljena je bez prethodne najave, bez predstavljanja polaznih osnova, bez uvodnog dokumenta, dok programom javne rasprave nije predviđeno organizovanje javnih debata. Poziv je objavljen na e-konsultacijama i internet prezentaciji Ministarstva pravde, bez podrške društvenih mreža, dodatnih konsultacija sa pravosudnim institucijama, akademijom ili organizacijama civilnog društva.
Ovakvo postupanje predstavlja ozbiljan korak unazad u pogledu demokratskih procedura i suprotno je osnovnim standardima transparentnog donošenja zakona. Organizacije civilnog društva, okupljene u okviru radnih grupa za poglavlja 23 i 24 Nacionalnog konventa o EU, u načelu, smatraju da u ovakvoj javnoj raspravi ne treba ni učestvovati. S druge strane, osećamo odgovornost prema građanima ove zemlje da damo sve od sebe da ukažemo na potencijalne štetnosti izmena koje se predlažu. Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 smatraju da je ovakav način sprovođenja javne rasprave, bez stvarne debate, uz odsustvo obrazloženih nacrta, bez finansijske i institucionalne analize uticaja izmena, duboko problematičan i u direktnoj suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Ovo je posebno alarmantno imajući u vidu da izmene obuhvataju uvođenje novih krivičnih dela, pooštravanje kaznene politike, kao i promene u odnosu na postupanje prema maloletnicima, što zahteva detaljno i stručno razmatranje, ali i konsenzus svih društvenih aktera. Pozivanje Ministarstva pravde na Reformsku agendu kao razlog za skraćeni postupak nije opravdano, jer su rokovi za izmene krivičnog zakonodavstva postavljeni mnogo ranije, a Reformskom agendom su samo pomereni. Stoga insistiranje na ubrzanom usvajanju po svaku cenu može dovesti do smanjenja kvaliteta zakonskih rešenja i slabljenja pravne sigurnosti, umesto njihovog unapređenja.
Zbog svega navedenog, za potrebe ove navodne „javne rasprave“, Ministarstvu pravde dostavljamo dokument pod nazivom „Crvene linije“ koji ukazuje na najštetnije predložene izmene krivičnog zakonodavstva, čije je usvajanje nedopustivo i suprotno dostignutim standardima (koji ne predstavlja naše komentare na nacrte). Na internet stranici Nacionalnog konventa o EU je javnosti, kao i svim zainteresovanim akterima, dostupan dopunjeni Zbirni komentar radnih grupa za poglavlja 23 i 24 na nacrte Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kao i na nacrt Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Komentare sadržane u ovom dokumentu, kao i u „Crvenim linijama“ je dostavilo ukupno 16 članica radnih grupa.
U Beogradu, 1. oktobra 2025. godine
Koordinatorke RG NKEU za Poglavlje 23 i Poglavlje 24 Jovana Spremo, Komitet pravnika za ljudska prava Jelena Pejić Nikić, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
