ENU njeno i njihovo herojstvo ne treba sumnjati, kao što nikada nećemo zaboraviti kolegijalnost i pomoć koju su nam pružili, ali ni Suša ni Vinovci nisu oslobodioci. Ono što smatramo uvredljivo spornim, je niz grešaka, iskrivljenih sećanja, pogrešnih imena u opisivanju situacija, kao i glasno prećutkivanje Sindikata RTS Nezavisnost kao nesumnjivo glavnog pokretača oktobarskih dešavanja u našoj kući. Nemoguće je da autorka pomenutog teksta to ne zna, jer ona je sa nama ostala duže od te jedne noći, sarađivala sa nama, bila veoma upoznata da je upravo ovaj Sindikat, uz punu podršku i direktnu pomoć UGS Nezavisnosti, bio glavni organizator prevrata, svih kasnijih promena i da se potom, kada je posle nekoliko dana euforija prošla, Sindikat RTS našao u nemogućoj situaciji. Nije nam namera da na ovom mestu po tačkama nabrajamo sve greške u Sušinom tekstu, kao što nam nije namera ni da izdvajamo bilo koga iz našeg Sindikata i nabrajamo sva naša hrabra dela, a bilo ih je, to nije sporno, ko pamti – pamti. Samo podsećamo na najbitnije.
Odlukom Štrajkačkog odbora Sindikata RTS Nezavisnost 5. oktobra u 14 h zatamnjen je ekran, to mnogi smatraju važanim signalom i bitnim događajem u nizu drugih toga dana. Istovremeno je doneta odluka i da se što pre otpočne sa novim programom. Popodne smo upali u zgradu u Košutnjaku koja je sa svih strana bila opkoljena vojskom i policijom. Posle otklanjanja čitavog niza prepreka i popravljanja štete – diverzije koju smo zatekli u vitalnim tehničkim prostorijama, pokrenuli smo program, na brzinu smislili ono nezgrapno „Nova RTS“, predstavnik Sindikata se prvi pojavio na ekranu i pročitao saopštenje Štrajkačkog odbora Nezavisnosti. Pojava signala, znaka NOVA RTS i naše saopštenje, u štampanim sećanjima Zorana Đinđića, označeno je kao konačan znak petooktobarske pobede. Istovremeno, nekoliko ekipa sindikalaca radilo je na spasavanju opreme, arhive, telearhive i razne druge tehnike od značaja za opstanak TV i prebacivanju u Košutnjak, dok su pred ulazom, sa motkama za zastave, zgradu čuvali i obezbeđivali metalci, članovi GS Nezavisnost. Kako smo te noći, iz poznatih razloga, bili u katastrofalnom tehničkom haosu, u delu televizije koja nije predviđena za operativni program, bilo je razmišljanja da nastavak programa radimo tako što bismo se do daljnjeg, direktno uključivali u pograme Studija B, B-92 i TV CG, kombinovano sa gostima koje smo dovodili u studio. Počeli smo i pregovore sa nekim od tih TV stanica, a onda se pojavila Gordana Suša sa materijalima VIN-a i rešila veliki programski problem, dobili smo slike dešavanja sa ulice. Na tome smo neizmerno zahvalni.
Kada se ta prva noć završila, Sindikat se našao u apsurdnoj situaciji. Kuća je bila u našim rukama, Sindikat se našao u ulozi direkcije. Očekivali smo da će nova vlast da postavi privremeno rukovodstvo, ali demokratska vlast je bila osvojena na saveznom nivou, čitava Republika se našla u političkom vakuumu, niko nije smeo direktno da odlučuje o sudbini RTS-a, premda je bilo indirektnih pokušaja pojednih političara, što je samo komplikovalo našu situaciju. Već 7. oktobra, odlučili smo da preuzmemo odgovonost i pokrenemo novu programsku šemu, izabrali nekompromitovane urednike redakcija i oformili kolegijum, postavili poverenike u pojedinim sektorima, pokrenuli produkciju, skrpili ostatke tehnike, pozvali finansijske i pravne stručnjake sa strane da nam pomognu u kontroli funkcionisanja i kuća je počela kako tako normalno da radi. Sindikat RTS Nezavisnost je sa manje i više problema, manje i više uspeha, vodio kuću sve do proleća sledeće godine kada su održani parlamentarni izbori. Tek kada je Vlada postavila Upravni odbor i imenovala direkciju, mi smo se povukli na svoje mesto, u sindikalni šanac, gde se i dalje nalazimo. Nismo ni tražili, ni dobili nikakva priznanja. To smatramo da je u redu, jer ko može zasigurno da tvrdi da se petog oktobra bilo šta oslobađalo, još manje oslobodilo.
Ako nam je nešto ostalo iz tih postoktobarskih dana i meseci, ostale su nam brojne sudske parnice koje su pokrenute protiv nas od strane (kako ih to Suša naziva) „Slobinih dalekovidnika“ koji nas optužuju da smo im ugrozili pravo na rad, estradnih zvezda koje nas tuže jer smo javno pokazali sporne ugovore na milionske sume potpisivane u vreme Milanovića, bivši rukovodioci koji su pretrpeli blamažu jer smo razotkrili da su otimali po više stanova i sl. Neki od tih procesa i danas traju. U međuvremenu, dva rukovodstva su se izmenila u RTS, sa svakim ustoličenjem novih direktora, iz erteesovih budžaka pojavljivalili su se osnaženi ti „Slobini dalekovidnici „, pa se tako desilo, da naša koleginica Suša, u trećem povratku na TV, ima čast da ljubazno ćaska i sarađuje sa nekim od bivših, a sadašnjih, koji su povratili važne pozicije čak i u Kolegijumu.
Što se Sindikata RTS Nezavisnost tiče, uprkos svemu, idemo dalje, trenutno pokušavamo da popravimo nepodnošljivo bednu materijalnu situaciju zaposlenih, a preko naših predstavnika u projektnom timu za formiranje Javnog servisa, učestvujemo u raspetljavanju nečega što bi trebalo da je svima jasno šta je, ali nije. Šta je to Javni servis je mnogim glavama prava enigma. Za razjašnjenje nam treba podrška i pomoć – javna i javnosti, pre svega.
Nadamo se daljem razumevanju, objavite ovo pismo.
Miodrag Zupanc Predsednik Sindikata RTS Nezavinost
